Klimatske promene pogoršavaju krizu biodiverziteta planete, čineći okruženje smrtonosnijim za hiljade vrsta i ubrzavajući nagli pad broja biljaka i životinja na Zemlji, prema međunarodnoj organizaciji koja prati zdravlje vrsta.
Vrste lososa i kornjača su među onima koje se suočavaju sa opadanjem kako se planeta zagreva.
Atlantskom lososu još ne preti izumiranje, ali je njegova populacija opala za skoro četvrtinu od 2006. do 2020. godine, saopštila je u ponedeljak Međunarodna unija za očuvanje prirode, koja prati biodiverzitet širom sveta. Sada se smatra skoro ugroženim. Oni žive na manjem broju mesta i suočavaju se sa opasnostima koje je stvorio čovek kao što su brane i zagađenje vode. Klimatske promene otežavaju ribama da pronađu hranu i lakše se takmiče vanzemaljskim vrstama, navodi grupa. Iako postoje neki znaci nade: njihov broj je porastao u Mejnu prošle godine.
Vest je objavljena na klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u ponedeljak. Lideri IUCN-a su ažurirali svoju Crvenu listu ugroženih vrsta, koja prati biodiverzitet širom sveta. To su uglavnom bile loše vesti. Lista uključuje informacije o 157.000 vrsta, oko 7.000 više od prošlogodišnjeg ažuriranja.
IUCN je saopštio da je nešto više od 44.000 vrsta ugroženo izumiranjem. To je otprilike 2.000 više nego prošle godine.
„Vrste širom sveta su pod ogromnim pritiskom. Dakle, gde god da pogledate, broj ugroženih vrsta raste“, rekao je Kreg Hilton-Tejlor, šef jedinice za Crvenu listu u IUCN-u.
Klimatske promene pogoršavaju uslove za oko 6.700 vrsta kojima preti izumiranje.
Zelena kornjača centralnog južnog Pacifika i istočnog Pacifika izložena je većem riziku zbog klimatskih promena, na primer. Manje kornjača se izleže jer viša mora preplavljuju gnezda. Zagrejane vode mogu oštetiti snabdevanje hranom morske trave.
Ažuriranje uključuje prvu široku procenu zdravlja slatkovodnih vrsta ribe. Jedna četvrtina vrsta – nešto više od 3.000 – suočava se sa rizikom od izumiranja. Kako klimatske promene podižu nivo mora, slana voda putuje dalje uz reke, na primer. I ove vrste se već suočavaju sa ogromnim pretnjama od zagađenja i prekomernog izlova, saopštio je IUCN.
Najviše stradaju žabe, daždevnjaci i drugi vodozemci. Oko 41% ovih vrsta je ugroženo.
„Oni su klimatski zarobljenici zbog viših temperatura, suše – šta god da se desi vodozemci ne mogu da se pomere van opasnosti i na njih direktno utiču klimatske promene“, rekao je Vivek Menon, zamenik predsednika IUCN-ove komisije za preživljavanje vrsta.
Bilo je malo dobrih vesti. Dve vrste antilopa se bolje oporavljaju, iako imaju još dug put pre nego što se stabilizuje njihov dugoročni opstanak. Na primer, oriks sa rogovima sa skamitom, životinja svetle boje sa zakrivljenim rogovima, ranije je bila kategorisana kao izumrla u divljini, ali je sada ugrožena. Suočio se sa mnogim pretnjama: krivolov, suša i saobraćajne nesreće, sve su to igrale ulogu u uveliko eliminisanju ove vrste do kraja veka. Ali nedavni napori da se ova vrsta ponovo uvede u Čad pomogli su i sada ima najmanje 140 odraslih jedinki i više nego dvostruko više teladi u velikom rezervatu prirode.
Generalna direktorka IUCN-a Grethel Aguilar rekla je da je jasno da ljudi moraju da deluju kako bi zaštitili biodiverzitet i kada se očuvanje uradi kako treba, to funkcioniše. Kako bi se borila protiv pretnje koju predstavljaju klimatske promene, ona je rekla da se fosilna goriva moraju postepeno ukidati, što je sporni fokus ovogodišnjih pregovora COP28.
„Priroda je tu da nam pomogne, pa hajde da joj pomognemo“, rekla je ona.