Dijagnoza Alchajmerove bolesti kod brata ili sestre povećava rizik od skraćenog životnog veka kod drugih članova porodice – čak i onih bez demencije, prema novom istraživanju USC zasnovanom na podacima iz Švedskog registra blizanaca.
Studija, objavljena u ponedeljak u Alchajmerovoj bolesti i demenciji, sugeriše da ista kombinacija genetike i okruženja – prirode i nege – koja skraćuje dugovečnost kod nekoga sa demencijom može takođe skratiti život braće i sestara bez demencije.
„Očekivali smo drugačiji rezultat. Očekivali smo da će, kod blizanaca kod kojih je jedan razvio demenciju, a drugi ne, razlika u životnom veku biti ista kao što vidimo kod nepovezanih ljudi“, rekao je glavni autor Jung Jun Jang, koji je sproveo istraživanje kao deo njenih doktorskih studija iz kliničkih nauka na Odseku za psihologiju na USC Dornsife College of Letters, Arts and Sciences.
„Pretpostavili smo da je razlog zbog kojeg osoba koja je razvila demenciju ima skraćeni životni vek zato što demencija dovodi do drugih zdravstvenih stanja koja utiču na smrtnost“, rekao je Jang. „Ono što vidimo umesto toga je povećani rizik od smrtnosti nije samo zbog same demencije, već i čitavog paketa drugih uticaja koje osoba donosi svojoj bolesti.
Pored Janga, drugi autori su Margaret Gac, profesorka psihologije, gerontologije i preventivne medicine na USC Dornsife; Christopher Beam, docent psihologije i gerontologije na USC Dornsife; i Ida Karlson i Nensi Pedersen sa Instituta Karolinska u Švedskoj.
Alchajmerov životni vek: na dugovečnost utiče braća i sestre sa demencijom i bez nje
Nova studija je deo Gaca i Pedersenovog značajnog dela o starenju i spoznaji sa Švedskim registrom blizanaca, velikom kohortnom studijom od više od 45.000 švedskih blizanaca. Tokom skoro 40 godina, njihov zajednički rad sa blizancima – uključujući genetski identične parove – je dizajniran da razdvoji uloge gena i životne sredine.
Jednojajčani blizanci dele 100% svog genotipa; bratski blizanci (i puna braća i sestre) dele, u proseku, 50% svog genotipa. Većina blizanaca — identičnih ili bratskih — uglavnom dele isto okruženje za uzgoj. To okruženje uključuje faktore kao što su izloženost zagađenju u ranom životu, ishrana, obrazovanje i fizička aktivnost.
Ova studija je obuhvatila 90 parova jednojajčanih blizanaca i 288 parova bratskih blizanaca, u kojima je jedan blizanac imao demenciju dok drugi nije.
Jang je potvrdio da razvoj demencije utiče na dugovečnost pacijenata i da ljudi u proseku žive oko sedam godina nakon dijagnoze demencije – nalaz koji je potvrđen u drugim studijama.
„Ono što se dešava na početku života je zaista važno“, rekao je Gac. „Možda nećete moći da promenite to za sebe, ali izgleda da je poruka roditeljima: pobrinite se da se vaše dete hrani zdravo, da se pobrinite da vaše dete vežba, da se pobrinite da vaše dete dobije obrazovanje. Vi zapravo doprinosite da se tom detetu daju manje šanse da razvije demenciju 75 godina kasnije.“
Jang je rekla da je bila inspirisana da nastavi istraživanje jer je „jedno od najčešćih pitanja kada član porodice dobije dijagnozu demencije: Koliko vremena imamo?“
Jang je dodao: „Verovali smo da bi postavljanje ovog pitanja kod blizanaca informisalo pacijente i porodice u donošenju finansijskih odluka i odluka na kraju života dok se bave ovom bolešću koja vremenom uzrokuje gubitke.“
