Istraživači sa Univerziteta Linkoping u Švedskoj ispitali su mozgove 16 pacijenata koji su ranije bili hospitalizovani zbog COVID-19 sa upornim simptomima. Otkrili su razlike u strukturi moždanog tkiva između pacijenata sa upornim simptomima nakon COVID-19 i zdravih ljudi.
Njihov rad, „MRI sa generalizovanim kodiranjem difuzije otkriva oštećenu belu materiju kod pacijenata koji su prethodno bili hospitalizovani zbog COVID-19 i sa upornim simptomima tokom praćenja“, objavljen u časopisu Brain Communications, može doneti uvid u osnovne mehanizme stalnih neuroloških problema nakon COVID-19.
Nekoliko prethodnih studija o stalnim problemima nakon COVID-a uključivalo je MRI skeniranje mozga. Iako su istraživači otkrili razlike u poređenju sa zdravim mozgom, ove razlike nisu specifične za COVID-19.
„Mene kao doktora može biti frustrirajuće kada shvatim da pacijenti imaju probleme, ali ne mogu da nađem objašnjenje jer nema ničega u MR skeniranju što bi to objasnilo. Za mene, ovo podvlači važnost isprobavanja drugih tehnologija ispitivanja. da razumemo šta se dešava u mozgu kod pacijenata sa upornim simptomima nakon COVID-19“, kaže Ida Blistad, neuroradiolog na Odeljenju za radiologiju u Univerzitetskoj bolnici Linkoping i istraživač povezan sa Odeljenjem za zdravlje, medicinu i brigu na Univerzitetu Linkeping i Centar za nauku i vizuelizaciju medicinske slike (CMIV).
U svojoj trenutnoj studiji, istraživači su stoga dodali novu vrstu MR snimanja pod nazivom napredna difuziona MRI. Posebno ih je zanimala bela materija mozga. Sastoji se uglavnom od nervnih aksona i veoma je važan za prenos signala između različitih delova mozga i ostatka tela.
„Difuzioni MRI je veoma osetljiva tehnologija koja omogućava da se otkriju promene u načinu na koji su nervni aksoni organizovani. Ovo je jedan od razloga zašto smo želeli da koristimo difuzionu MRI za proučavanje efekata COVID-19 na mozak od drugih tehnologija snimanja. možda se neće javiti“, kaže Deneb Boito, doktorant na Odseku za biomedicinsko inženjerstvo na Univerzitetu Linkoping.
Da bismo stekli predstavu o tome šta je difuzna MRI, možemo zamisliti veliki grad noću. Farovi automobila i zadnja svetla sijaju kao crveno-bele niti bisera na najprometnijim putevima. Ne možemo da vidimo sam put, ali razumemo da je tu, jer se automobili mogu lako kretati tamo. Slično tome, doktori i istraživači mogu dobiti uvid u to kako je mozak konstruisan na mikroskopskom nivou putem difuzione MRI.
Ova tehnologija se zasniva na činjenici da svuda u mozgu postoji voda koja se kreće u tkivu prema zakonu najmanjeg otpora. Molekuli vode se lakše kreću duž nervnih puteva.
Merenjem kretanja molekula vode kroz nervne puteve, istraživači mogu indirektno da zaključe o strukturi nervnih puteva, kao što indirektno možemo da shvatimo da postoji autoput gde se vozi mnogo automobila.
Upotreba difuzijske MRI u zdravstvu uključuje dijagnostikovanje moždanog udara i planiranje operacije mozga. U svojoj trenutnoj studiji, istraživači su koristili napredniju verziju difuzione MRI. Oni su pregledali 16 muškaraca koji su hospitalizovani zbog teškog COVID-19 i koji učestvuju u Linkoping studiji COVID-19 (LinCos) na Odeljenju za rehabilitacionu medicinu u Linkčepingu. I dalje su imali uporne simptome nakon sedam meseci. Ova grupa je upoređena sa grupom zdravih osoba bez simptoma nakon COVID-a koji nisu bili hospitalizovani zbog COVID-a. Mozak učesnika je pregledan i konvencionalnim MRI i difuzionim MRI.
„Dve grupe se razlikuju kada je reč o strukturi bele materije mozga. Ovo može biti jedan od uzroka neuroloških problema koje ima grupa koja je patila od teškog COVID-19. To je rezultat koji je u skladu sa drugim studijama koje su pokazale promene bele materije mozga. Međutim, pošto smo pregledali samo malu grupu pacijenata, oprezni smo u pogledu izvođenja bilo kakvih važnijih zaključaka“, kaže Ida Blistad.
„Sa ovom tehnologijom ne merimo funkciju mozga, već njegovu mikrostrukturu. Za mene su ovi nalazi znak da moramo istražiti dugoročne efekte COVID-19 na mozak koristeći napredniju MRI tehnologiju od konvencionalne MRI.“
Postoji nekoliko pitanja koja istraživači žele dalje da proučavaju. Čini se, na primer, da je bela materija u različitim delovima mozga pogođena na različite načine, iako je prerano donositi bilo kakve zaključke o tome šta te razlike znače.
Predstojeća studija će istražiti da li su promene otkrivene difuzionom magnetnom rezonancom na bilo koji način povezane sa moždanom aktivnošću i kako različiti delovi mozga međusobno komuniciraju preko bele materije mozga kod pacijenata koji pate od umora nakon COVID-a.
Drugo je pitanje šta se dešava tokom vremena. MRI skeniranje daje sliku mozga u tom određenom trenutku. Kako su učesnici pregledani samo jednom, ne može se znati da li će razlike između dve grupe vremenom nestati ili su trajne.
