U svom nedavno objavljenom istraživanju, Iesim Orhun, vanredni profesor marketinga i Michael R. i Mari Kai Hallman Fellov, istražuje jedinstvene uvide u to koje informacije pojedinci traže kada donose važne odluke i kako kreatori politike, medicinski stručnjaci i poslovni lideri treba da komuniciraju izazivajući anksioznost.
Nedavno objavljen u American Economic Review, „Intrinsic Information Preferences and Skevness“ koautori su Orhun i dva saradnika — Iusufcan Masatiloglu sa Univerziteta Merilend i Collin Raimond sa Univerziteta Cornell.
Orhunovo istraživanje proširuje prethodna istraživanja koja dokumentuju izbegavanje informacija. Prethodne studije su pokazale da pojedinci izbegavaju da dobiju informacije u nekim kontekstima, čak i kada informacije mogu biti korisne za donošenje boljih odluka. Izbegavanje informacija generalno se javlja u situacijama koje izazivaju anksioznost u kojima informacije mogu biti dobre ili loše. Na primer, kada odlučite da uradite test koji će utvrditi da li će neko razviti iscrpljujuću bolest kasnije u životu. Da bi se zaštitili od emocionalnog udara dobijanja loših vesti, ljudi mogu izabrati da ostanu u mraku. Orhun i njeni saradnici testirali su implikacije ovih teorija sa fokusom na vrste informacija koje ljudi preferiraju.
Tim je sproveo eksperimente o preferencijama informacija u medicinskom testiranju, testiranju inteligencije i lutriji. Prvo su testirali novu vrstu preferencija – sklonost prema iskrivljenosti. Pozitivno iskrivljeni izvori informacija često predstavljaju loše vesti, ali sa malom preciznošću. Kada dostave dobre vesti, što se dešava retko, možete računati na to da su generalno tačne. Negativno iskrivljeni izvori informacija često predstavljaju dobre vesti, ali sa malom preciznošću, a kada daju loše vesti, to je sa većom sigurnošću. Njihovi nalazi su pokazali da kada im se pruži izbor, ljudi u velikoj većini preferiraju pozitivno iskrivljene izvore informacija i često izbegavaju negativno iskrivljene izvore informacija.
„Kada smo započeli ovaj projekat, očekivao sam da će većina ljudi preferirati negativno iskrivljene izvore informacija u odnosu na one pozitivno iskrivljene, jer ja to volim. Ne volim da polažem velike nade samo da bih se kasnije razočarao u stvarnost. veliki deo ranih diskusija o ovom projektu odnosio se na medicinske testove koje sam bila spremna da izdržim kao buduća mama i moju nesposobnost da shvatim zašto moj muž ne bi delio iste informacije o informacijama. Podaci su rešili debatu, koja je pokazala da sam u manjina“, rekao je Orhun.
Tim se zatim fokusirao na pojedince koji su odbili dobijanje preciznih informacija koje su savršeno predviđale ishod. Otkrili su da će neki pojedinci koji izbegavaju informacije pristati da prime pozitivno iskrivljene informacije. „Najvažniji uvid iz našeg lista je da preciznije informacije ne podrazumevaju uvek informisanije donošenje odluka. Ljudi upravljaju svojim emocijama o događajima koji izazivaju anksioznost u budućnosti tako što biraju uverenja koja žele da nose, čime se delimično upravlja izvore informacija kojima žele da se izlože“, rekao je Orhun.
O putevima za buduća istraživanja, Orhun je rekao: „Naši nalazi pokreću dva fundamentalna pitanja za mene. Prvo, da li bi ljudi birali različite izvore informacija kada bi imali bolje mehanizme za suočavanje sa emocionalnim uticajem stvarnosti, kao što je veća društvena podrška? Drugo, kako treba da razmišljamo o implikacijama informacija na dobrobit?
„Nama je stalo do nečijeg emocionalnog blagostanja i fizičkog i ekonomskog blagostanja. Informacije generalno vode ka boljem donošenju odluka. Da li treba da forsiramo informacije ljudima kada žele da ih izbegnu? Mislim da je ovo mesto gde saznanje da pozitivno iskrivljene informacije može povećanje usvajanja informacija zaista dobro dođe.“
