Vilinski krugovi, skoro heksagonalni obrazac kružnih praznina golog tla na travnjacima, koji su prvobitno primećeni u Namibiji, a kasnije i u drugim delovima sveta, godinama su fascinirali i zbunjivali naučnike. Teorije o njihovom izgledu kreću se od prostorne samoorganizacije izazvane povratnom spregom vode i vegetacije koja zavisi od razmera do već postojećih obrazaca gnezda termita.
Profesor Ehud Meron sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu proučava namibijske vilinske krugove kao studiju slučaja za razumevanje kako ekosistemi reaguju na stres vode. On veruje da su sve dosadašnje teorije zanemarile spregu između dva robusna mehanizma bitna za razumevanje odgovora ekosistema: fenotipska plastičnost na nivou jedne biljke i prostorna samoorganizacija u obrascima vegetacije na nivou biljne populacije.
Fenotipska plastičnost je sposobnost biljke da menja sopstvene osobine kao odgovor na stresove okoline.
Prof. Meron, zajedno sa svojim postdoktorantima, Jamie Bennettom, Bidesh Bera i Michel Ferre, i njegovim kolegama, prof. Hezi Iizhak i Stephan Getzin, predlažu novi model koji obuhvata i prostorno oblikovanje pomoću povratne informacije vode i vegetacije zavisne od razmera i fenotipske promene koje uključuju rast dubokog korena da bi se dostigao vlažniji sloj tla.
Upoređujući predviđanja modela sa empirijskim zapažanjima, oni pokazuju da je sprega između ova dva mehanizma ključ za rešavanje dve izvanredne zagonetke koje klasična teorija formiranja šablona vegetacije ne uspeva da objasni: pojavu višerazmernih obrazaca bajkovitih krugova, gde matrica između vilinskih krugova sastoji se od vegetacionih tačaka malih razmera i odsustva prugastih i pegastih šara, pored razmaka, duž gradijenta padavina, kako to predviđa klasična teorija.
Štaviše, oni otkrivaju da kombinacija fenotipskih promena na nivou biljaka i prostornog uzorka na nivou populacije može rezultirati mnogim dodatnim putevima odgovora ekosistema na stres vode, što rezultira različitim obrascima na više skala, od kojih su svi znatno otporniji na stres vode. nego oni koji uključuju jedan fenotip.
Njihovi nalazi su objavljeni u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka.
„Identifikovanje ovih alternativnih puteva je od suštinskog značaja za pomeranje krhkih ekosistema na stazama kako bi se urušili na puteve otpornosti“, objašnjava prof. Meron. „Ova studija naglašava važnost razmatranja više elemenata složenosti ekosistema kada se bavimo kako izbjeći napojnicu u disfunkcionalna stanja ekosistema kako se razvija toplija i suša klima.“