„Iako je dozvoljen nivo aflatoksina u mleku u Srbiji viši nego u EU, taj proizvod je i dalje bezbedan“, kaže za N1 Svetlana Stanišić, profesorka na Univerzitetu Singidunum.
Srbija opet ne spušta nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku. Koliko je trenutna količina aflatoksina u mleku opasna po zdravlje i da li je ovom odlukom ugrožen izvoz domaćeg mleka na strano tržište?
Stanišić kaže da je mleko biološki vredna namirnica i da treba da se koristi u ishrani.
„I kamo sreće da je naša deca više koriste nego gazirane sokove. To što je naš dozvoljeni nivo aflatoksina viši nego u EU, ne znači ništa, jer su i naš i EU nivo bezbedni za zdravlje“, naglasila je i dodala da je u Americi taj maksimalno dozvoljeni nivo aflatoksina još viši.
Stanišić podseća da je aflatoksin kancerogena materija, ali da je vrsta koja se nađe u mleku manje opasna od one koja se nalazi u zrnastim proizvodima.
„Aflatoksin i dolazi u mleko jer krave jedu kontaminiran kukuruz. I tačno se zna da će se kad je vlažna i topla klima nekog leta proizvesti kukuruz koji će biti kontaminiran aflatoksinom. Radi se, dakle, o klimatskim uslovima. Ja bih ljudima preporučila da koriste mleko, trebalo bi da popijete cisternu mleka da bi to bio neki problem“, kaže.
Prema rečima sagovornice N1, veći problem kontaminirana zrnasta hrana.
„Razne grickalice koje dolaze iz rinfuza, tu ako prometite bilo kakvu buđ, bacite. Jer se aflatoksin ne uništava ni termičkom obradom. Obratite pažnju na sve zrnasto, na ono to se nalazi u velikim džakovima i što se transportuje na velike daljine“, upozorava Stanišić.
Kako je rekla, da Srbija ima problem sa aflatoksinom, bio bi češći rak jetre.
„Kod nas nije primećen porast broja obolelih. Ne kažem da se ta bolest javlja u niskom nivou, ali nema nekog porasta broja pacijenata od povećanja dozvoljene granice aflatoksina u mleku“, navela je.
Stanišić je iskoristila priliku da nas upozori na druge stvari koje bi mogle da se promene, a tiču se javnog zdravlja.
„Recimo zabrana ‘fast fud’ prodavnica blizu škola, regulisanje upotrebe i prometa elektronskih cigareta, regulisanje marketinga kada su u pitanju kladionice i brza hrana, regulisanje upotrebe transmasti u industriji hrane, razne preventivne mere za unapređenje zdravlja, jer vidimo sve više gojaznih ljudi na ulicama“, naglasila je.
I ponavlja da zakonska granica aflatoksina u mleku ima veze i sa ekonomskim dešavanjima.
„Tako niska granica dozvoljenog aflatoksina u mleku u nekim zemljama, poput severnih zemalja, koje mogu da je postignu, služi da se ekonomski zaštiti tržište mleka. Mi ne možemo da izvozimo ono što ne možemo da proizvedemo, a očigledno ne možemo da proizvedemo mleko sa tako niskom količinom aflatoksina“, zaključila je Stanišić.
Prof. dr Svetlana Stanišić je diplomirala na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nakon čega je doktorirala na Fakultetu za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu u oblasti fizičke hemije životne sredine. Zaposlena je na Univerzitetu Singidunum gde je promovisana u rang redovnog profesora na osnovu načnih referenci, projekata i rezultata pedagoškog rada. Autor je nekoliko desetina radova objavljenih u naučnim žurnalima, zbornicima konferencija i monografijama, a imala je i veliki broj javnih nastupa, gostujućih predavanja, članaka u novinama i na internet portalima. Njena oblast rada i istraživanja su ishrana, zagađenje životne sredine i posledice životnog stila na zdravlje.
