Mnoštvo oglasa koji „iskaču“ na društvenim mrežama nudeći sigurno ulaganje u strane hartije od vrednosti po berzama širom sveta, neke građane već su preskupo koštali. Pojedini su to platili čak i celokupnom ušteđevinom. Ipak, to ne znači da ne postoji način da neko ostvari svoju nameru da investira na svetskim berzama i izbegne prevaru raznih lažnih posrednika.
Slučaj Novosađanke K.D. kojoj su prevaranti sa računa „počistili“ svih 338.000 dinara ušteđevine, o čemu je portal N1 već pisao, otvorio je pitanje bezbednosti ulaganja u hartije od vrednosti na stranim berzama. Ova Novosađanka je, naime, pre nego što joj je novac ukraden sa računa, „investirala“ 200 evra u kupovinu akcija na berzama u inostranstvu, tačnije – verovala je da to čini.
Podatke o firmi preko koje je „ulagala“ – našla je na društvenim mrežama.
Nenad Gujaničić, berzanski analitičar i glavni broker društva Momentum sekjuritis, za portal N1 objašnjava da naši građani mogu na stranim berzama da trguju na dva načina: angažovanjem domaćeg brokera ili uspostavljanjem saradnje sa stranim brokerom putem interneta.
„Dakle, nije neophodno da bude domaći broker, ali je svakako preporuka građanima koji nemaju dovoljno iskustva i znanja u vezi sa ovim pitanjima obavezno koriste domaćeg berzanskog posrednika“, kaže Gujaničić.
To je naravno, kako dodaje, u velikoj meri pitanje sigurnosti, ali i svake druge pomoći koja se može dobiti od brokera sa kojim se uspostavlja neposredna saradnja.
„Visina provizija zavisi od načina saradnje i količine uloženog novca. Strani, onlajn brokeri su svakako jeftiniji, ali se tu ne može računati na bilo kakvu vrstu tehničke i stručne pomoći“, kaže Gujaničić.
Domaći brokeri su, dodaje – skuplji, samim tim što oni nastupaju na stranim berzama preko drugih berzanskih posrednika, ali pre svega usled činjenice da obavljaju mnoge aktivnosti za klijente koje inače nisu svojstvene berzanskim posrednicima na razvijenim tržištima (edukacija, ukazivanje na rizike, pomoć prilikog izbora investicione strategije…).
„Provizije preko onlajn brokera mogu biti izuzetno niske (i ispod 0,10 odsto po transakciji), dok se kod domaćih brokera kreću u rasponu 0,3-1,0 odsto. Ukoliko klijent raspolaže većom imovinom svakako može da ostvari nižu proviziju“, ukazuje Gujaničić.
Sagovornik N1 ističe da bi investitori, generalno, morali da vode računa o bazičnim principima ulaganja ukoliko žele da postignu dobar rezultat.
„To pre svega znači duži vremenski horizont ulaganja (najmanje nekoliko godina) i diversifikacija ulaganja odnosno izbegavanje kupovine jedne akcije. Investitori mogu i sa relativno malo novca i jednim finansijskim instrumentom postići potpunu diversifikaciju, i to preko investicione alernative – ETF , koji predstavljaju repliku berzanskih indeksa“, objašnjava Gujaničić.
Za apsolutne početnike, savetuje – najbolje je izabrati brokersku kuću koja nudi i edukaciju ulagača i koja je sastavni deo usluge berzanskog posredovanja.
„Naravno, na samom Internetu ima pregršt informacija koje su dostupne, ali nov investitor u tom izobilju informacija veoma teško može da se snađe. Praćenje samog kretanja tržišta takođe je moguće preko velikog broja biznis i specijalizovanih portala, dok sami brokeri obezbeđuju informacije o stanju portfelja klijenata“, navodi on.
Ista pravila, kaže, važe za investiranje u bilo koju vrstu finansijske aktive, dok postoje neznatne razlike kada su u pitanju troškovi.
Kada je reč o zlatu, stara je priča da je ono „sigurno pribežište“ u uslovima svake krize.
Nekada se na poklon „za sva vremena“ kupovao zlatnik, a danas se dešava da se oni koji žele da daruju nešto vredno opredeljuju za investiciono zlato – zlatnu pločicu, na primer, koja se prodaje i u težini od jednog grama.
„Kada je reč o ulaganju u zlato, moguće je to raditi preko finansijskih instrumenata koji koreliraju sa cenom zlata ili direktnom kupovinom zlatnih novčića, pločica itd. Prvi način je svakako dosta povoljniji i efikasniji, ali dosta investitora voli da poseduje ovu vrstu imovine u fizičkom obliku pa se opredeljuje za ovakav način ulaganja. Naravno, tu bi trebalo voditi računa da ne budu previsoki troškovi jer se oni ogledaju ne samo u ceni transakcije (provizija), već i generalnoj vrednosti novčića (pločice)“, ističe Nenad Gujaničić.
Naš sagovornik upozorava da građani, u slučaju da se opredele za onlajn berzanske posrednike – moraju da imaju određen nivo predznanja, ali i veština u korišćenju Interneta.
„Naravno, o tome da je neophodno posedovati elementarno finansijsko znanje i izbegavati prevare gde se nude ogromne zarade na kratak rok ne treba ni trošiti reči. Ako se opredele za ovakav nastup na stranim tržištima onda je najbolje da koriste najveće i najpoznatije onlajn brokere“, savetuje Gujaničić.
