Izveštaj o globalnim klimatskim promenama premašuje najcrnje prognoze dok planetu Zemlju transformišu posledice antropocena, geološke epohe pokrenute uticajima industrijalizovanog čovečanstva. Ovaj razvoj, potkrepljen najnovijim podacima i naučnim istraživanjima, osvetljava sveobuhvatnost klimatskih izazova s kojima se suočava svet.
Povećanje globalnih temperatura u poslednjih nekoliko decenija, uz nagli porast nivoa ugljen-dioksida u atmosferi, dovodi planetu do kritičnog tačke. Autori izveštaja, uključujući i nobelovca Paula Crutzna, ističu da je Antropocen doživeo novi skok zagrevanja, čineći Zemlju neprepoznatljivom u geološkom smislu.
Odluke donete na UN samitu o klimi, COP28, postaju od suštinskog značaja, jer će imati dugoročne posledice ne samo na naše živote, već i na budućnost ljudskog društva. Kritični faktori uključuju porast gasova sa efektom staklene bašte, čišćenje atmosfere, otapanje leda, promene u refleksivnosti planete i neki neočekivani faktori poput porasta atmosferskog metana.
Ova transformacija Zemlje podseća na duboke klimatske promene u prošlosti, stvarajući potrebu za hitnim i sveobuhvatnim merama. Da bi se očuvala optimalna klima za čovečanstvo, neophodno je ne samo zaustaviti emisije, već i preduzeti korake u povlačenju ugljenika iz atmosfere i okeanskog sistema. Negativne emisije postaju ključni deo strategije za oporavak planete.
Univerzitet u Lesteru okuplja stručnjake iz različitih oblasti kako bi analizirao duboke i dugoročne implikacije antropocena. Sa stalnim rastom emisija i potrebom za brzim akcijama, budućnost Zemlje postavlja se kao izazov koji zahteva globalni i koordinirani odgovor.
