Tim koji predvodi poslovni hemičar prof. Stephan von Delft sa Univerziteta u Minsteru zaključio je da će Kina biti prva zemlja u svetu koja će postati nezavisna od potrebe za iskopavanjem sirovina koje su neophodne za baterije. Takođe su utvrdili da bi se ovaj razvoj mogao ubrzati u svim regionima koje su posmatrali — uključujući Evropu i SAD.
Sa povećanjem proizvodnje baterija za električna vozila raste i potražnja za neophodnim sirovinama. S obzirom na rizike za lanac snabdevanja, probleme životne sredine i nesigurne uslove rada koji su svi povezani sa rudarenjem i transportom ovih materijala, reciklaža materijala za baterije postala je važno pitanje u istraživanju, politici i industriji.
Prof. Stephan von Delft sa Univerziteta u Minsteru predvodi tim istraživača iz oblasti nauke i industrije automobila i baterija koji su stoga istraživali kada je potražnja za tri najvažnije sirovine za baterije — litijumom, kobaltom i niklom— mogu se u potpunosti zadovoljiti kroz reciklažu u Evropi, SAD i Kini; drugim rečima, kada će u ovim regionima biti moguća potpuno kružna ekonomija. Zaključak tima je da će to prva postići Kina, a zatim Evropa i SAD.
Detaljnije, rezultati objavljeni u Resources, Conservation and Recicling pokazuju da se od 2059. godine očekuje da će Kina moći da koristi reciklažu kako bi zadovoljila sopstvenu potražnju za primarnim litijumom za električna vozila, dobijenim rudarenjem; u Evropi i SAD, to se neće dogoditi pre 2070. Što se tiče kobalta, očekuje se da će reciklaža osigurati da će Kina moći da zadovolji svoje potrebe najranije nakon 2045. godine; u Evropi će se to dogoditi 2052. a u SAD tek 2056. Što se tiče nikla: Kina verovatno može da zadovolji potražnju reciklažom najranije 2046. godine, sa Evropom 2058. i SAD od 2064. nadalje.
Iako su ranija istraživanja razmatrala ponudu recikliranih sirovina za baterije i potražnju za njima, do sada nije bilo jasno kada će biti postignuta potpuna kružnost, pri čemu će ponuda i potražnja biti jednake („tačka rentabilnosti“). Tim istraživača je takođe razmatrao pitanje da li postoje mogućnosti da se ravnoteža postigne ranije nego što se predviđa trenutnim razvojem.
„Da, ima“, kaže Stefan fon Delft. „Naše istraživanje pokazuje da će, posebno, brža stopa elektrifikacije u automobilskoj industriji, o kojoj se trenutno raspravlja u EU, igrati ulogu u tom procesu. Razlog je što se brža električna vozila šire po automobilskom tržištu, pre će biti dovoljne količine baterija na raspolaganju za reciklažu“.
Kao dr. student Jannis Vesselkamper dodaje: „Potreba za sirovinama bi takođe mogla biti zadovoljena mnogo ranije recikliranjem kao rezultatom smanjenja veličine baterija i izbegavanjem takozvanog ‘drugog života’ za baterije — na primer kao stacionarne jedinice za skladištenje solarne energije. snaga.“
Istraživači su koristili takozvanu analizu dinamičkog protoka materijala kako bi izračunali buduću potražnju i sirovine koje se mogu reciklirati tada dostupne. Baza podataka koju je tim koristio sastojala se od podataka iz tekućeg istraživačkog rada i tržišnih prognoza u vezi sa razvojem proizvodnje i prodaje baterija i povezane potražnje za sirovinama.
