Multiinstitucionalni tim geonaučnika otkrio je duboki, drevni podzemni bazen slatke vode ispod dela sicilijanskih planina. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Komunikacije Zemlja i životna sredina, grupa je koristila javno dostupne podatke prikupljene u pokušajima otkrivanja nafte za proučavanje podzemnih voda ui oko formacije Gela ispod planina na ostrvu Sicilija.
Kako broj ljudi koji žive na ostrvima raste, naučnici nastavljaju da traže resurse da ih podrže. Jedno takvo ostrvo je Sicilija, koje se nalazi na obali Italije u Sredozemnom moru. Tamošnji zvaničnici su zabrinuti zbog vodosnabdevanja sve većeg stanovništva. Tako su istraživači preduzeli studiju podzemnih zaliha slatke vode koja još nije iskorišćena.
Istraživači su analizirali karte i podatke iz prethodnih istraživanja u potrazi za nalazištima nafte. Otkrili su ono za šta veruju da je ranije nepoznati vodonosni sloj hiljadama stopa ispod Hiblajskih planina. Napravili su 3D modele vodonosnog sloja kako bi potvrdili svoje nalaze i pronašli dokaze koji sugerišu da ne samo da je vodonosnik, već sadrži otprilike 17,5 kubnih kilometara vode.
Tim je zatim krenuo da objasni kako je toliko sveže vode moglo da se nastani, zaključano, ispod planinskog venca. Oni sugerišu da je tamo bio zarobljen tokom mesinske krize saliniteta pre milionima godina – u periodu od 700.000 godina došlo je do blokade Gibraltarskog moreuza koja je omogućila da se mnogi delovi Sredozemnog mora presuše, izlažući morsko dno kišnici.
Istraživački tim sugeriše da je ova kišnica curila u koru. Takva kišnica, primećuju istraživači, mogla je da se akumulira pod zemljom jer ju je upila karbonatna stena koja je delovala kao sunđer. Kada se nivo mora vratio u normalu, podzemna slatka voda je bila zatvorena zbog pritiska morske vode.
Istraživači su takođe otkrili ono za šta veruju da je verovatan kanal za drevnu kišnicu — Malteški escarpment, koji se prostire oko istočnih delova Sicilije.
