Ljudska bića su prvi put uznemirila mesečevu prašinu 13. septembra 1959. godine, kada je SSSR-ova svemirska letelica Luna 2 sletela na površinu Meseca. U narednim decenijama, više od stotinu drugih svemirskih letelica dodirnulo je Mesec — i sa posadom i bez posade, ponekad sletajući, a ponekad i padajući. Najpoznatiji od njih bili su NASA-ini lunarni moduli Apolo, koji su transportovali ljude na površinu Meseca na zaprepašćenje čovečanstva.
U narednim godinama, misije i projekti koji su već planirani promeniće lice Meseca na ekstremnije načine. Sada je, prema antropolozima i geolozima sa Univerziteta u Kanzasu, vreme da se prizna da su ljudi postali dominantna sila koja oblikuje Mesečevo okruženje proglašavanjem nove geološke epohe za Mesec: lunarnog antropocena.
U komentaru objavljenom u Nature Geoscience, oni tvrde da je nova epoha možda osvanula 1959. godine, zahvaljujući Luni 2.
„Ideja je u velikoj meri ista kao i rasprava o antropocenu na Zemlji – istraživanje o tome koliko su ljudi uticali na našu planetu“, rekao je glavni autor Justin Holcomb, postdoktorski istraživač sa Geološkog zavoda Kanzasa na KU.
„Konsenzus je da je na Zemlji antropocen počeo u nekom trenutku u prošlosti, bilo pre stotina hiljada godina ili 1950-ih. Slično tome, na Mesecu, mi tvrdimo da je lunarni antropocen već počeo, ali želimo da sprečimo ogromnu štetu ili odlaganje njegovog prepoznavanja dok ne budemo mogli da izmerimo značajan lunarni oreol izazvan ljudskim aktivnostima, što bi bilo prekasno.“
Holcomb je sarađivao na radu sa koautorima Rolfom Mandelom, univerzitetskim uglednim profesorom antropologije, i Karlom Vegmanom, vanrednim profesorom nauka o moru, zemlji i atmosferi na Državnom univerzitetu Severne Karoline.
Holkomb je rekao da se nada da bi koncept lunarnog antropocena mogao pomoći da se razbije mit da je Mesec nepromenljivo okruženje, na koje čovečanstvo jedva utiče.
„Kulturni procesi počinju da prevazilaze prirodnu pozadinu geoloških procesa na Mesecu“, rekao je Holkomb. „Ovi procesi uključuju pokretne sedimente, koje nazivamo ‘regolit’, na Mesecu. Tipično, ovi procesi uključuju udare meteoroida i događaje masovnog kretanja, između ostalog.“
„Međutim, kada uzmemo u obzir uticaj rovera, lendera i kretanja ljudi, oni značajno remete regolit. U kontekstu nove svemirske trke, lunarni pejzaž će biti potpuno drugačiji za 50 godina. Više zemalja će biti prisutno, vodeći na brojne izazove“.
„Naš cilj je da razbijemo mit o lunarnoj statički i naglasimo važnost našeg uticaja, ne samo u prošlosti, već iu toku iu budućnosti. Cilj nam je da pokrenemo diskusiju o našem uticaju na površinu Meseca pre nego što bude prekasno.“
Iako su mnogi entuzijasti na otvorenom upoznati sa principima „Ne ostavljajte tragove“, čini se da oni ne postoje na Mesecu. Prema autorima, odbijanje ljudskih misija na Mesec uključuje „odbačene i napuštene komponente svemirskog broda, kese sa ljudskim izmetom, naučnu opremu i druge predmete (npr. zastave, loptice za golf, fotografije, verski tekstovi)“.
„Znamo da, iako Mesec nema atmosferu ili magnetosferu, on ima delikatnu egzosferu sastavljenu od prašine i gasa, kao i leda unutar trajno zasjenjenih područja, i oba su podložna širenju izduvnih gasova“, napisali su autori. „Buduće misije moraju razmotriti ublažavanje štetnih efekata na lunarno okruženje.
Dok Holkomb i njegove kolege žele da iskoriste lunarni antropocen kako bi istakli potencijal potencijalnog negativnog uticaja čovečanstva na životnu sredinu na Mesec, oni se takođe nadaju da će skrenuti pažnju na ranjivost lunarnih mesta sa istorijskom i antropološkom vrednošću, koja trenutno nemaju zakonsku ili politiku. zaštite od smetnji.
„Tema koja se ponavlja u našem radu je značaj lunarnog materijala i otisaka stopala na Mesecu kao vrednih resursa, slično arheološkom zapisu koji smo posvećeni očuvanju“, rekao je Holkomb. „Koncept lunarnog antropocena ima za cilj da podigne svest i kontemplaciju o našem uticaju na površinu Meseca, kao i o našem uticaju na očuvanje istorijskih artefakata.
Istraživač KU je rekao da će ovo polje „svemirske baštine“ imati za cilj da sačuva ili katalogizira predmete kao što su roveri, zastave, loptice za golf i otisci stopala na površini Meseca.
„Kao arheolozi, otiske stopala na Mesecu doživljavamo kao produžetak putovanja čovečanstva iz Afrike, ključnu prekretnicu u postojanju naše vrste“, rekao je Holkomb. „Ovi otisci su isprepleteni sa sveobuhvatnim narativom evolucije. U okviru ovog okvira nastojimo da zainteresujemo ne samo planetarne naučnike već i arheologe i antropologe koji se možda obično ne bave diskusijama o planetarnoj nauci.“
