Decenijsko zagrevanje okeana koje utiče na cirkulaciju okeana, smanjenje nivoa kiseonika koje doprinosi promenama u salinizaciji i snabdevanju hranljivim materijama, i zakiseljavanje okeana samo su neki od izazova sa kojima se suočavaju svetski okeani.
1988. godine, sveobuhvatna trajna vremenska serija posmatranja okeana, nazvana Bermudska atlantska vremenska serija (BATS), počela je na lokaciji oko 80 km jugoistočno od ostrva Bermuda. Tamo naučnici uzimaju mesečne uzorke fizike, biologije i hemije površine i dubina okeana.
U novom radu objavljenom u Frontiers in Marine Science, istraživači su sada predstavili najnovije nalaze iz ovog monitoringa.
„Pokazali smo da se površinski okean u suptropskom severnom Atlantskom okeanu zagrejao za oko 1°C u poslednjih 40 godina. Štaviše, salinitet okeana se povećao i izgubio kiseonik“, rekao je autor profesor Nikolas Bejts, istraživač okeana na Bermudskom institutu za nauke o okeanu, jedinici Laboratorije za globalnu budućnost Julie Ann Vriglei na Državnom univerzitetu u Arizoni (ASU) i profesor na Školi za budućnost okeana na ASU. „Pored toga, kiselost okeana se povećala od 1980-ih do 2020-ih.
Na stanici za praćenje BATS, temperature površine okeana su se povećavale za oko 0,24°C svake decenije od 1980-ih. Kada se sabere, okean je sada oko 1°C topliji nego što je bio pre 40 godina. U poslednje četiri godine, temperature okeana su takođe naglo porasle nego u prethodnim decenijama, otkrili su istraživači.
Ne samo da su praćene vode postale toplije, već su i više slane na površini, što znači da je više soli rastvoreno u vodi. Kao i površinska temperatura, ova slanost je nesrazmerno porasla tokom poslednjih nekoliko godina, pokazali su najnoviji podaci.
„Sumnjamo da je ovo deo širih, novijih trendova i promena u temperaturama okeana i promenama životne sredine, poput zagrevanja atmosfere i najtoplijih godina na svetu“, rekao je Bejts.
Istovremeno, podaci pokazuju da se u poslednjih 40 godina količina kiseonika dostupna živim vodenim organizmima smanjila za 6%. I vrednosti kiselosti su se promenile: okean je sada 30% kiseliji nego što je bio 1980-ih, što je rezultiralo nižim koncentracijama jona ugljenika. Ovo može, između ostalog, da utiče na sposobnost organizama sa ljuskom da održe svoje školjke.
„Okeanska hemija površinskih voda 2020-ih sada je izvan sezonskog raspona koji je primećen 1980-ih i okeanski ekosistem sada živi u drugačijem hemijskom okruženju od onog pre nekoliko decenija“, objasnio je Bejts. „Ove promene su posledica uzimanja antropogenog CO 2 iz atmosfere.
Važnost dugotrajnih podataka
Prikupljanje podataka tokom dužih vremenskih perioda važno je za predviđanje predstojećih promena uslova. „Ova zapažanja daju osećaj stope promena u nedavnoj prošlosti zagrevanja okeana i hemije okeana. Oni pružaju ključne indikacije budućih promena u narednim decenijama“, rekao je Bejts. „Oni su takođe dokaz regionalnih i globalnih promena životne sredine i egzistencijalnih izazova sa kojima se suočavamo kao pojedinci i društva u bliskoj budućnosti.
Stanice za praćenje koje daju podatke za ovu studiju su samo dve od nekoliko dugoročnih lokacija vremenskih serija okeana koje se nalaze širom svetskih okeana. Stanice kod Havaja, Kanarskih ostrva, Islanda i Novog Zelanda takođe su ključne za praćenje dugoročnih promena okeana. Na nekim od tih stanica primećeni su slični procesi, naglašavajući izazove i složenost razumevanja dugoročnih interakcija između zagrevanja, salinifikacije i zakiseljavanja okeana, rekli su istraživači.
