Deca rođena između 32 i 38 nedelja gestacije imaju veću verovatnoću da imaju razvojne poremećaje – kao što su kašnjenje u govoru, kognitivno oštećenje, ADHD i cerebralna paraliza – u poređenju sa decom rođenom u punom terminu, prema velikoj novoj studiji.
Iako su mnogi povećani rizici mali, jer se oko sedam odsto beba u Velikoj Britaniji svake godine rodi umereno prevremeno rođeno, oni bi mogli imati značajne posledice na nivou populacije, autori studije Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja i nege (NIHR) rekao.
Za ovu studiju, istraživači sa univerziteta Jork, Lids i Lester ispitali su podatke iz više od 75 studija iz celog sveta, koje su uključivale ukupno preko osam miliona dece.
U poređenju sa decom rođenom u punom terminu, studija je identifikovala povećan rizik od većine razvojnih poremećaja. Iako su se rizici smanjivali sa svakom nedeljom gestacije, i dalje je bilo dokaza o malom povećanju rizika od nekoliko razvojnih poremećaja, kao što su cerebralna paraliza, zaostajanje u razvoju i kognitivno oštećenje, čak i kada su deca rođena u „ranom terminu“, između 37. 38 nedelja.
Jedan od najčešćih poremećaja bilo je kašnjenje u govoru, koje je pogodilo 222 na 1.000 dece rođene između 32-36 nedelja, u poređenju sa 47 na 1.000 dece donošene dece. Mnoga deca se suočavaju sa niskim obrazovnim postignućima tokom godina osnovne škole, što pogađa 300 na 1.000 dece rođene umereno prevremeno, u poređenju sa 160 na 1.000 dece rođene u punom terminu.
Dok je rizik od cerebralne paralize relativno nizak za svu decu, rezultati studije sugerišu da je 14 puta veći za bebe rođene od 32 do 33 nedelje u poređenju sa decom rođenom u punom terminu.
Pregled je takođe otkrio da poteškoće sa kojima se suočavaju deca rođena od 32 do 38 nedelja i dalje traju tokom detinjstva, sa dokazima o povećanom riziku i prevalenci kognitivnih oštećenja i niskim obrazovnim postignućima koji se nastavljaju iu srednjoškolskim godinama.
Vodeći autor studije, dr Ketrin Petinger sa Odeljenja za zdravstvene nauke Univerziteta u Jorku, rekla je: „Važno je zapamtiti da iako naša studija pokazuje povećanje rizika za decu rođenu umereno rano u odnosu na njihove vršnjake rođene u u punom roku, mnoga deca neće imati nikakvih problema u razvoju.“
„Razlozi iza naših otkrića još nisu jasni, ali bebe rođene samo nekoliko nedelja ranije imaju drugačije sazrevanje mozga u odnosu na donošenu decu, i moguće je da rođenje između 32. i 38. nedelje trudnoće može poremetiti evoluciju neuronskih veza, potencijalno doprinosi razvojnom poremećaju“.
„Mnoge bebe koje su rođene umereno prevremeno rođene su rano iz veoma dobrih razloga, na primer, kada majka ima zdravstveno stanje kao što je preeklampsija. Međutim, razumevanje dugoročnih implikacija porođaja pre punog termina može uticati na donošenje akušerskih odluka. u nekim slučajevima.“
„Takođe je od vitalnog značaja da svi zdravstveni radnici, a posebno pedijatri, budu dobro informisani o potencijalnim posledicama prevremenog porođaja kako bi mogli da daju informacije zasnovane na dokazima porodicama i kako se ne bi propustile prilike za ranu intervenciju.
Prema trenutnim smernicama Nacionalnog instituta za izvrsnost u zdravstvu i nezi (NICE), deca bi trebalo da se prate do dve godine ako su rođena pre 30 nedelja.
Istraživači ne preporučuju da sva deca rođena između 32. i 38. nedelje gestacije takođe treba da primaju više rutinskih pregleda, jer mnoga neće pokazivati nikakve znake razvojnih poremećaja, a to bi predstavljalo značajan pritisak na usluge NHS.
Međutim, istraživači pozivaju na veću komunikaciju između škola, roditelja i zdravstvenih radnika i bolju podršku nastavnicima.
Dr Petinger je dodao: „Podaci nam govore da su efekti ranog samo nekoliko nedelja još uvek prisutni u osnovnoškolskom uzrastu. Stoga ima smisla da nastavnici budu obavešteni da li imaju učenike koji su rođeni prevremeno i rano u terminu i proći obuku o tome kako da ih podrži“.
„Sada su potrebna dalja istraživanja kako bi se sagledale velike populacione studije kako bi se istražilo kako su incidenti razvojnih poremećaja povezani sa gestacionom dobom i videli da li se obrasci koje smo primetili u ovoj studiji repliciraju. Takođe želimo da pogledamo da li su deca često pogođena sa više od jednog poremećaja, jer razumevanje stanja koja će se verovatno pojaviti može pomoći da se proizvedu prilagođenije intervencije za decu.“
