Istraživači su otkrili da ljudi sa teškim mentalnim oboljenjima mogu imati koristi od podrške vršnjaka kako bi im pomogli da upravljaju svojim lekovima i poboljšaju svoje zdravlje i kvalitet života.
Studija, koja je postavljena da pregleda složenost lekova kod teških mentalnih bolesti i identifikuje moguća rešenja, otkrila je da bez dodatne podrške postoji rizik da neće uzimati lekove.
Termin ‘teška mentalna bolest’ uključuje niz stanja, uključujući šizofreniju i bipolarni poremećaj. Većina stanja se leči lekovima kao što su antipsihotici i stabilizatori raspoloženja, ali neželjeni efekti, posebno na početku lečenja, mogu biti ekstremni. Kao rezultat toga, pridržavanje pacijenata režimima lečenja može biti veoma nisko.
Istraživači, predvođeni dr Jo Hove i profesorom Ian Maidmentom, nastojali su da shvate kako zajedničko donošenje odluka između pacijenata i kliničara može ovo poboljšati. Rad je realizovan u okviru projekta MEDIcation optimizacije u teškim mentalnim bolestima (MEDIATE), koji je trajao od novembra 2021. do marta 2023. godine.
Deo istraživanja uključivao je opsežan pregled postojeće literature o ovoj temi, ali dr Hau kaže da je ono što izdvaja ovu studiju to što je takođe dovelo kliničare i ljude koji žive sa teškim mentalnim bolestima iz Birmingema i Fondacije za mentalno zdravlje Solihul NHS fondacije u diskutuju o pitanju i pravcu studije.
Istraživači su otkrili da pristup usredsređen na osobu, uz odnos poverenja između pacijenta i lekara, gde ljudi koji žive sa ozbiljnim mentalnim bolestima dobijaju podršku da donesu odluke u vezi sa lekovima, pomaže da se osigura da dobiju prave lekove u pravoj dozi i pravo vreme.
Međutim, osoba kojoj je dijagnostikovana teška mentalna bolest mogla bi da vidi svog psihijatra vrlo retko, sa pauzama od više meseci. U međuvremenu, loša reakcija na lekove može značiti da pacijent traži informacije, potencijalno iz nepouzdanih izvora, i da može u potpunosti da prestane da uzima lekove ili da se samoleči.
Jedan od onih koji su uključeni u studiju bio je glavni istraživač pacijenata Maks Karliš, koji je živeo sa bipolarnim poremećajem 19 godina. Rekao je: „Barem koliko i tablete koje uzimate važan je vaš odnos sa lekarom koji vam je prepisao. Taj odnos je tako veliki deo života svakog korisnika usluga, a ipak se o njemu jedva govori i jedva da se istražuje. U studiji smo otkrili da su mnogi pacijenti proveli vrlo malo vremena u bilo kakvom dijalogu sa svojim lekarima.“
Obučena, efikasna podrška vršnjaka mogla bi pomoći da se popune praznine u savetima o lekovima. Dok je podrška vršnjaka uobičajena u mentalnom zdravlju, tradicionalno je postojala nevoljnost da se podrška za lekove uključi kao deo njihove uloge. Međutim, studija je otkrila da je potrebno više istraživanja o obuci i podršci koja je potrebna da bi vršnjačka podrška bezbedno radila u ovoj oblasti.
Ovo su ozbiljna stanja koja zahtevaju jake lekove, a posledice ako nešto krene naopako mogu biti teške.
Dr Hou je rekao: „Ljudi sa teškom mentalnom bolešću često osećaju da nemaju dovoljno informacija o svojoj dijagnozi ili lekovima i umesto toga će se okrenuti platformama društvenih medija kao što je Reddit, gde postoji mnogo tema o stvarima kao što su šizofrenija i antipsihotici. .“
„Ova informacija može biti tačna, ali možda i nije, i može biti teško uočiti razliku bez stručnog znanja. Ljudi koji žive sa ozbiljnim mentalnim bolestima mogu imati koristi od vršnjačke podrške, tako da bi bilo bolje imati odgovarajući sistem. i pomozite im da im kažu da pronađu dobre savete.“
Najvažnije je da su se grupe pacijenata i kliničari u studiji složili da postoji uloga odgovarajuće obučene vršnjačke podrške. Ljudi sa životnim iskustvom mogu ponuditi savete koji možda nisu u informativnim letcima ili se javljaju ljudima koji nikada nisu uzimali lek.
Na primer, ovo može biti jednostavno kao savetovanje nekome da uzme lek pre nego što ode u krevet ako ga čini pospanim umesto ujutru ili ga uveriti da bi veoma neprijatni neželjeni efekti na početku mogli da nestanu s vremenom.
Empatija i zajednička iskustva mogu učiniti razgovor sa nekim sa istim stanjem i prihvatanje saveta od njih mnogo lakšim nego sa profesionalcem bez tog proživljenog iskustva. Takođe može pomoći nekome da se oseća snažnije u svojim odlukama o svojim lekovima.
Karliš je dodao: „U budućnosti, vršnjačka podrška bi mogla da igra zaista važnu ulogu u tom odnosu između lekara koji propisuje i onoga kome je propisano, ali u ovom trenutku jednostavno ne znamo koliku razliku može da napravi vršnjačka podrška u dobijanju ljudi na pravim lekovima jer jedva da postoje istraživanja o tome.“
Dr Hou i tim su takođe pronašli vrlo malo istraživanja u manjinskim etničkim zajednicama. Postoje neki dokazi da pripadnici manjinskih zajednica češće primaju prinudne lekove, naglašavajući važnost ove oblasti. Uopšteno govoreći, postoji vrlo malo istraživanja napisanih iz perspektive pacijenata.
Profesor Maidment, koji je zamislio MEDIATE, bio je glavni istraživač i koji je radio u oblasti mentalnog zdravlja više od 25 godina, rekao je: „Nezdravljena mentalna bolest može imati razorne posledice. Dobivanje pacijenata na pravi lek koji rado uzimaju je ključni izazov za dugi niz godina. Moramo da razvijemo efikasne nove pristupe. Naše buduće istraživanje će se fokusirati na istraživanje kako radnici za vršnjačku podršku mogu pomoći ljudima koji žive sa ozbiljnim mentalnim bolestima da efikasnije upravljaju svojim lekovima i poboljšaju kvalitet svog života.“