Dok je Evropska unija upravo obnovila odobrenje za upotrebu herbicida glifosata za još 10 godina, naučnici pozivaju na akciju da se smanji ili zameni upotreba agrohemikalija. Pesticidi imaju dugo priznatu vezu sa Parkinsonovom bolešću (PD) na osnovu epidemioloških i eksperimentalnih dokaza sa životinjskih modela.
Pregledni članak u časopisu Parkinsonove bolesti analizira trenutne dokaze i predstavlja buduće alternative i preporuke.
„Nalaze treba shvatiti ozbiljno, uzimajući u obzir ljudsko zdravlje više od drugih interesa, i na taj način se pridržavajući trećeg cilja održivog razvoja Ujedinjenih nacija: Dobro zdravlje i blagostanje za sve“, rekla je profesorka Danijela Berg, dr. Odeljenje za neurologiju, Univerzitet Kil i Univerzitetski medicinski centar Šlezvig-Holštajn, Kil, Nemačka.
Eksperimentalni dokazi sugerišu da pesticidi mogu da ispolje direktne toksične efekte na nervni sistem, uključujući i centralni nervni sistem (utiču na dopaminergične neurone, što dovodi do parkinsonizma), i periferni/enterični nervni sistem (što dovodi do gastrointestinalne disfunkcije i akumulacije α-sinukleina).
Pored toga, pesticidi mogu dovesti do promena sastava i/ili funkcije crevne mikrobiote. Disfunkcija ose mikrobiom-crevo-mozak smatra se važnim faktorom koji doprinosi patogenezi PD. U životinjskim modelima mnoge od ovih promena su u skladu sa promenama mikrobioma creva sličnim onima koje se vide kod pacijenata sa PD.
Ovaj pregled rezimira štetne efekte pesticida i dodaje implikacije za dalju opasnost po zdravlje: štetan efekat pesticida na ljudski mikrobiom.
„U elegantnom i temeljnom pregledu, Kulcsarova i kolege sumiraju dokaze direktno relevantne za tekuću debatu u vezi sa propisima o upotrebi pesticida, iz perspektive indirektnih efekata na mozak, kroz poremećaje u funkciji barijere creva i u njegovom mikrobiomu koji iniciraju širenje patogenih događaja. od enteričkog nervnog sistema kroz centralni nervni sistem“, rekla je dr Diane B. Re, Odeljenje za zdravstvene nauke o životnoj sredini, Mailman škola javnog zdravlja, Medicinski centar Univerziteta Kolumbija, Njujork, Njujork, SAD, u uvodniku koji prati pregledni članak.
„Glifosat, na primer, najčešće korišćeni herbicid, utiče na put šikimata, koji je prisutan u biljkama, a ne u ljudima, a važan je i za mnoge bakterije. Glifosat na taj način ograničava opstanak nekih bakterija, što dovodi do disbalansa sastava mikrobioma i nedostatak nekoliko proizvoda šikimatnog puta koji su relevantni za ljude“, objasnila je vodeći autor preglednog članka Kristina Kulčarova, MD, Ph.D., Odeljenje za neurologiju i Odeljenje za kliničke neuronauke, Univerzitet P.J. Safarik; i Odeljenje za neurologiju, Univerzitetska bolnica L. Pasteur, Košice, Slovačka Republika.
U vreme kada se globalno dešava neviđeni porast neurodegenerativnih bolesti — sa PD-om koji se predviđa da će se udvostručiti do 2040. — jasni dokazi o uticaju načina života i životne sredine i neosporno štetnim posledicama upotrebe glifosata i drugih pesticida zahtevaju više istraživanja da bi se bolje razumeli mehanizmi toksičnosti i štetne kaskade za koje se čini da doprinose globalnom porastu incidencije PD. Međutim, i dalje postoji nespremnost u pogledu izbegavanja štetnih pesticida.
„Hranjenje rastuće svetske populacije je ogroman izazov“, priznao je prof. Berg. „Međutim, brz porast neurodegenerativnih bolesti sa jasnom vezom sa životnim stilom i promenama životne sredine, uključujući upotrebu toksičnih supstanci, je zabrinjavajući. Činjenica da pesticidi verovatno doprinose povećanju PD trebalo bi da dovede do talasa istraživanja usmerenih na razumevanje mehanizme toksičnosti sa konačnim ciljem njihovog izbegavanja“.
„Nadamo se da ćemo podići svest unutar naučne zajednice, kao i kod kreatora politike i javnosti uopšte. Čovečanstvo je postiglo i još uvek postiže neverovatan napredak. Nema sumnje da će postojati rešenje za ishranu svetske populacije bez trovanja u isto vreme. .“
Na osnovu svog istraživanja i stručnosti, autori preporučuju sledeće buduće puteve za ublažavanje potencijalne štete od upotrebe pesticida:
„Napred, mora postojati stalni napor da se prošire bezbednosne smernice kako bi se uključila razmatranja potencijalnih efekata pesticida na integritet creva i mikrobiom. To znači da se moraju preduzeti globalni koordinisani napori kako bi se osiguralo da se standardizovani biomarkeri razvijaju, validiraju , i raspoređeni da integrišu ključne promene u crevima i njegovom mikrobiomu koje su povezane sa patogenezom i progresijom PD“, zaključio je dr Hardi J. Rideout, laboratorija za neurodegenerativne bolesti, Centar za kliničku, eksperimentalnu hirurgiju i translaciona istraživanja, Fondacija za biomedicinska istraživanja Atinska akademija, Grčka, koautor pratećeg uvodnika.
„Podrazumeva se da je regulacija upotrebe pesticida neverovatno složeno pitanje; ciljevi minimiziranja rizika po javno zdravlje moraju biti usklađeni sa globalnim problemima snabdevanja hranom/nebezbednošću.“