Izrael je odredio mali deo uglavnom neizgrađenog zemljišta duž mediteranske obale Gaze kao bezbednu zonu – mesto gde talasi ljudi koji beže od rata mogu da nađu zaštitu od vazdušnih napada i dobiju humanitarne zalihe za svoje porodice, piše AP.
Realnost? Područje Muvasija je improvizovani šatorski kamp u kojem hiljade ošamućenih Palestinaca žive u lošim uslovima na raštrkanim poljoprivrednim poljima i natopljenim zemljanim putevima. Njihov broj je narastao poslednjih dana dok ljudi beže od izraelske vojne ofanzive u obližnjim oblastima južnog pojasa Gaze.
Otprilike 20 kvadratnih kilometara (8 kvadratnih milja) u jugozapadnoj Gazi, Muvasi leži u srcu žestoke bitke između Izraela i međunarodnih humanitarnih organizacija oko bezbednosti civila na toj teritoriji.
Izrael je ponudio Muvasi kao rešenje za zaštitu ljudi proteranih iz svojih domova i traženje sigurnosti od teških borbi između njegovih trupa i militanata Hamasa. Ujedinjene nacije i humanitarne grupe kažu da je Muvasi loše isplaniran pokušaj da se nametne rešenje za ljude koji su raseljeni i ne nudi nikakvu garanciju bezbednosti na teritoriji na kojoj su ljudi bili suočeni sa opasnostima od nastavka vazdušnih napada u drugim oblastima gde im je vojska naredila da idi.
„Kako zona može biti bezbedna u ratnoj zoni ako o njoj jednostrano odlučuje samo jedan deo sukoba?“ rekao je Filip Lazarini, generalni komesar Agencije UN za palestinske izbeglice, ili UNRVA. „To može samo da promoviše lažni osećaj da će biti bezbedno.
Oblast nema tekuću vodu ili kupatila, pomoć i međunarodne humanitarne grupe nema nigde, a šatori pružaju malu zaštitu od hladnog, kišnog vremena nadolazeće zime.
„Veoma je hladno i nema potrepština za život“, rekao je Moneer Nabrees, koji je pobegao iz grada Gaze sa oko 30 članova porodice. Nedavno je stigao u Muvasi i sada živi u najlonskom šatoru sa raseljenim članovima porodice. „Postoje redovi za sve, čak i za vodu za piće“, rekao je.
Neki čak nemaju dovoljno materijala za izgradnju šatora.
„Noću smo se smrzavali“, rekla je Saada Hothut, majka četvoro dece iz grada Gaze koja je dočekala još jednu noć sa malo zaštite od nesreće. „Pokrivali smo se najlonom.“
UNRVA i druge međunarodne humanitarne organizacije ne priznaju kamp i ne pružaju usluge tamo.
Ipak, Muvasi je spreman da igra sve važniju ulogu u zaštiti civila u Gazi. Otprilike tri četvrtine od 2,3 miliona ljudi sa teritorije raseljeno je, u nekim slučajevima više puta, otkako je Izrael započeo svoj rat kao odgovor na prekogranični napad vladara Hamasa u Gazi 7. oktobra u kojem je poginulo oko 1.200 ljudi.
Stotine hiljada ljudi se preselilo u južnu Gazu sa severa nakon što su izraelske kopnene trupe ušle u to područje. Sada, dok Izrael širi svoju kopnenu ofanzivu ka jugu, desetine hiljada ljudi su se ponovo našle u pokretu – sa nekoliko sigurnih mesta za odlazak.
Izrael je prvi put pomenuo Muvasi kao humanitarnu zonu krajem oktobra. Nije jasno za koliko ljudi Izrael veruje da tamo može da živi, a za loše uslove krivi Ujedinjene nacije.
Pukovnik Elad Goren, visoki zvaničnik u vojnom telu koje nadgleda palestinske civilne poslove, rekao je da Izrael dozvoljava ulazak privremenih skloništa i zimske opreme.
„Na kraju krajeva, ovo je roba UN. Njihova je odgovornost da sakupe robu i distribuiraju je ljudima“, rekao je on.
On je rekao da Izrael ne očekuje da će se celokupno stanovništvo Gaze okupiti u Muvasiju i da postoji dodatnih 150 „skloništa“, uključujući škole i medicinske klinike, koje su u koordinaciji sa UN i drugim organizacijama. Ali vojska smatra Muvasi trajnom sigurnom zonom. On je napomenuo da vojska nije odgovorila na par Hamasovih raketnih lansiranja iz Muvasija u sredu.
„Shvatamo da je stanovništvu potrebno rešenje gde da bude. Želimo da podstaknemo stanovništvo da ide u ovu zonu gde će biti isporučena pomoć“, rekao je on.
Ali zvaničnici međunarodne pomoći upozorili su da Izrael nije učinio ništa da stvori pravu bezbednu zonu. Čak su i SAD, najbliži saveznik Izraela, više puta govorile da je palestinskim civilima potrebna veća zaštita.
U zajedničkom saopštenju koje su potpisali lideri nekih od najvećih svetskih humanitarnih grupa, uključujući najviše agencije UN, Care International, Merci Corps i Svetsku zdravstvenu organizaciju, navodi se da ova oblast ne može da funkcioniše kao bezbedna zona dok se sve strane ne obavežu da će se uzdržati od tamošnjih borbi.
„Bez pravih uslova, koncentrisanje civila u takvim zonama u kontekstu aktivnih neprijateljstava može povećati rizik od napada i dodatne štete“, navodi se u saopštenju od 16. novembra.
U Muvasiju, malo je znakova da se bilo šta od toga dešava, barem na način koji bi mogao da podrži stotine hiljada ljudi.
Grupa međunarodnih humanitarnih grupa osudila je u četvrtak pozive Izraela raseljenim Palestincima da krenu u Muvasi, opisujući ga kao neprikladan.
„Sedamdeset odsto površine te oblasti je pusto“, rekao je Danila Zizi iz kancelarije Handicap International-a na palestinskim teritorijama. „Nema službi, nema škola, nema zdravstvenih usluga. Tamo nema ničeg.“
Umesto toga, ljudi se sami brinu. Mnogi spavaju u svojim kolima ili postavljaju sopstvene šatore. Kao i skoro svuda u Gazi, pomoć nije dovoljna za sve i mnogi su primorani da sami kupuju hranu, vodu i ogrev.
Kako je Izrael poslednjih dana intenzivirao svoju kopnenu operaciju, došlo je do naglog porasta broja raseljenih koji su se uputili u ovo priobalno područje. Mnogi su pobegli iz obližnjeg Kan Junisa i drugih južnih oblasti koje su postale linije fronta sukoba.
Uprkos tome što je proglašena humanitarnom zonom, ništa se u Muvasiju sada ne daje besplatno i izniklo je crno tržište. Mnogi osnovni prehrambeni artikli koštaju 13 ili 14 puta više nego pre 7. oktobra.
Pošto ne stižu pošiljke hrane, ljudi su primorani da izađu i kupuju sve što mogu da nađu. Ono što je ostalo su uglavnom konzervirani proizvodi poput tunjevine, ali i pirinač i paradajz koje ljudi kuvaju na vatri u kampu.
Šatori se moraju graditi od nule, po ceni. Raseljene porodice moraju kupiti drva i najlon, a zatim sastaviti svoj novi dom. Oni koji nemaju novca nadaju se da će UNRVA i druge organizacije doneti pomoć.
Stanovnici kažu da je jedan od najponižavajućih aspekata života nedostatak privatnosti i loša higijena. Nema toaleta, pa se ljudi rasterećenju gde god mogu. Neki napuštaju kamp i odlaze u obližnje bolnice da koriste svoje objekte.
Šatori će pružiti malo skloništa tokom narednih zimskih meseci, kada temperature mogu da padnu na jednocifrene Celzijusove.
Šatorski kampovi će takođe oživeti sećanja na najveću traumu Palestinaca – masovno iskorenjivanje koje oni nazivaju „nakba“ ili katastrofa – kada su stotine hiljada Palestinaca pobegli ili bili primorani da napuste svoje domove u ratu oko izraelskog establišmenta 1948.
Za sada, ljudi koji žive u Muvasiju jednostavno pokušavaju da prežive.
Jedna žena, koja je pobegla iz grada Beit Hanuna na severu Gaze i nije želela da kaže svoje ime, već je obnovila svoj šator nakon što se srušio na kiši. Njena deca imaju dijareju. Prestravljena je da će vazdušni napadi pogoditi Muvasija.
Stalno brine o porodici i prijateljima.
„Nadam se da ću čuti njihove glasove“, rekla je, a poraz je bio jasan u njenom glasu.
Ali kada im ona šalje poruke, niko ne odgovara.
