Brojni izveštaji medija sadrže detaljne fizičke ili čak seksualne napade dece sa autizmom ili intelektualnim invaliditetom. U nekim slučajevima, žrtve su zadobile teške povrede glave.
Istovremeno, roditelji dece sa intelektualnim teškoćama su govorili o svom osećaju uznemirenosti i bespomoćnosti kada njihovo dete dospe u slom.
Dok „neurotipična“ deca takođe mogu biti sklona agresivnom ponašanju, čini se da je to češće i intenzivnije kod mladih ljudi sa neurorazvojnim poremećajima.
Šta ga pokreće? Da li je agresivno ponašanje zaista u porastu kod dece sa autizmom? Šta se može učiniti da se to spreči?
Dva specijalista za autizam na Univerzitetu u Montrealu nude neke odgovore — kao i rešenja.
„Iza svakog ponašanja, bez obzira da li je prikladno ili opasno, postoji dete koje pokušava da saopšti legitimnu potrebu najbolje što može“, rekla je dr Aleksis Bošam-Šatel, docent na UdeM-ovom odseku za psihijatriju i bolesti zavisnosti i psihijatar na Centar za istraživanje IUSMM-a koji je povezan sa UdeM-om.
„A kod dece sa autizmom, slomovi i agresivno ponašanje uvek imaju funkciju“, rekao je on. „Pokušavaju da saopšte nešto: želju, odbijanje, teškoću u razumevanju, zahtev za pomoć, senzorno preopterećenje, emociju.
„’Izazovna’ ponašanja su uglavnom sredstvo komunikacije: javljaju se kada dete nema drugog načina da dobije ono što želi ili izbegne ono što ne želi“, dodao je Mark Lanovaz, profesor na UdeM-ovoj školi za psihoedukaciju. „Izbegavamo da to nazovemo nasiljem, koje ima veoma negativnu konotaciju.
Ispadi su vrh ledenog brega, rekli su profesori, oni su znaci uznemirenosti koji signaliziraju nesposobnost deteta da izrazi svoje potrebe, učini sebe razumljivim ili razume druge.
Šta da radim? Funkcionalna procena je dobro mesto za početak, slažu se stručnjaci: ona može pomoći da se identifikuje svrha kojoj izazovno ponašanje služi. Važno je analizirati događaje koji su doveli do epizode i odgovor na ponašanje, a zatim sastaviti dobar broj epizoda da biste formulisali hipotezu o uzroku. Kada se identifikuje ono što pokreće ponašanje, mogu se pronaći rešenja.
„Na primer, ako primetite da ponašanje vašeg deteta postaje ometajuće kada treba da prođe bučnim hodnikom da bi stiglo do časa, slušalice za poništavanje buke mogu biti odgovor“, predložio je Beauchamp-Chatel. „Ako vaše neverbalno dete bude frustrirano jer ima poteškoća u komunikaciji, možete pokušati da potpišete ili da mu date piktograme, pomoćne aplikacije i druge objekte.
Lanovaz i Beauchamp-Chatel su istakli važnost rane intervencije kako bi se sprečilo eskaliranje agresivnog ponašanja. Lakše je upravljati detetom od 3 ili 4 godine koje te udari nego 15-godišnjakom koji udari.
„Ponašanje postaje sve više ukorenjeno kako dete stari“, dodaje Beauchamp-Chatel. „Okvir se mora uspostaviti u ranom uzrastu.
Medijski izveštaji o incidentima u redovnim i specijalnim školama mogu ostaviti utisak da je poslednjih godina došlo do porasta agresivnog ponašanja među mladim ljudima sa autizmom.
Lanovaz to odlučno odbacuje: to nije ništa više rasprostranjeno nego kada je počeo da radi na terenu pre više od 20 godina. „Ipak, izuzetno duge liste čekanja koje sprečavaju decu da dobiju specijalizovanu pomoć onoliko brzo i rano koliko im je potrebno mogu da pogoršaju problem“, dodao je on.
„Doslednost je još jedan ključ uspešnog lečenja. Ali škole se suočavaju sa velikom fluktuacijom i nedostatkom specijalizovanog osoblja. Ljudi daju sve od sebe s obzirom na okolnosti, ali problemi koji su mogli da se reše uz nekoliko meseci sistematske intervencije i dalje postoje.“
Postoje i sistemske prepreke, rekao je Beauchamp-Chatel, uključujući nedostatke u pristupu uslugama i nedostatak zdravstvenih radnika koji mogu pomoći u funkcionalnoj analizi. On je istakao da je ovo jedno od ključnih pitanja u trenutnim pregovorima između sindikata javnog sektora Kvebeka i vlade.
Deo Lanovazova istraživanja uključuje pronalaženje načina za poboljšanje kliničkog odlučivanja i olakšavanje procene i lečenja roditeljima, zdravstvenim radnicima i edukatorima. Posebno je zainteresovan za razvoj veb aplikacija i aplikacija za pametne telefone i iskorišćavanje potencijala veštačke inteligencije.
Nedavno je pokrenuo onlajn platformu pod nazivom OpenIVT kako bi pomogao roditeljima dece sa smetnjama u razvoju da smanje teško ponašanje kod kuće.
Lanovaz se takođe udružio sa La Fondation Autiste & majeur kako bi razvio aplikaciju za pametni sat koja pomaže u otkrivanju ranih znakova upozorenja o izazovnom ponašanju. Aplikacija će detektovati potencijalne izlive merenjem fizioloških odgovora kao što su otkucaji srca, temperatura i toplotna provodljivost.
Cilj je upozoriti relevantne resurse i zaustaviti kvarove pre nego što počnu. „U idealnom slučaju,“ rekao je Lanoaz, „ovaj alat bi se mogao koristiti za poboljšanje kliničkih tretmana i minimiziranje rizika od povreda osoba koje reaguju.“
