Kada se razmišlja o karakteristikama dobrog lidera, često se naglašavaju tradicionalne kvalitete poput racionalnosti i sposobnosti da se odvoji od emocionalnog aspekta vođenja. Međutim, istraživanja ukazuju na to da je empatija, odnosno sposobnost saosećanja s drugima, ključna liderska veština koja često biva zanemarena.
Studije su pokazale da je empatija od suštinskog značaja za jačanje inovacija, angažovanja zaposlenih, usklađivanje radnih i životnih zahteva, te motivaciju zaposlenih da ostanu u kompaniji. Nažalost, ova veština često nije dovoljno istaknuta i razvijena.
Autor, koji se bavi proučavanjem liderstva i veština koučinga, ističe da su menadžeri ocenili izražavanje empatije kao najizazovniju komunikacionu veštinu, što ukazuje na to da je ovaj aspekt često zapostavljen u liderstvu.
Neki od klasičnih zabluda o empatiji u vođenju su da empatičnost ukazuje na slabost, ili da je rad na daljinu prepreka za izražavanje empatije. Međutim, istraživanje pokazuje da su ovo predrasude i da empatija čini lidera jačim, dok rad na daljinu može imati i pozitivan uticaj na ovu veštinu.
Empatija je od suštinskog značaja za izgradnju produktivnog okruženja na radnom mestu, a menadžeri se pozivaju da prepoznaju njenu važnost i aktivno je razvijaju. Ovo uključuje i prilagođavanje izražavanja empatije u virtuelnom okruženju, gde gestovi i govor tela nisu toliko izraženi kao u ličnom kontaktu. Ključ je pronaći pravu ravnotežu i prilagoditi se novim okolnostima kako bi empatija ostala prisutna i u radu na daljinu.
U zaključku, naglašava se da ignorisanje emocionalne strane rada ne doprinosi produktivnom okruženju. Stoga je vreme da se empatija prepozna kao ključna liderska veština i da se aktivno razvija kako bi lideri postali uspešniji i ostvarili pozitivan uticaj na svoje timove.
