Spavanje je ključno za dnevno i neurokognitivno funkcionisanje, kao i za fizičko i mentalno zdravlje. Kada ljudi rade u smenama — 2015. je radilo 21% radnika u Evropskoj uniji — njihovi cirkadijalni ritmovi spavanja i buđenja su obično poremećeni. Sada su istraživači u Holandiji istražili vezu između različitih obrazaca rada u smenama, sociodemografskih faktora i poremećaja spavanja.
„Pokazali smo da je u poređenju sa radom u redovnim smenama tokom dnevnih sati, rad u drugim vrstama smena povezan sa većom pojavom poremećaja sna, posebno u rotirajućem i redovnom noćnom radu“, rekla je dr Marike Lancel, istraživač u GGZ Drenthe’s Mental Health. Institut i viši autor studije objavljene u Frontiers in Psichiatri. „Važno je napomenuti da je 51% ljudi koji rade noću pozitivno za najmanje jedan poremećaj spavanja.“
„Postoji mnogo dokaza da rad u smenama umanjuje kvalitet sna. Međutim, malo se zna o uticaju različitih vrsta smena na prevalenciju različitih poremećaja spavanja i kako to može da varira u zavisnosti od demografskih karakteristika“, nastavio je Lansel.
Da bi popunili ove praznine, istraživači su regrutovali više od 37.000 učesnika koji su dali demografske informacije, ukazujući na njihove obrasce rada u smenama (redovno jutro, veče, noć ili prebacivanje između smena).
Takođe su završili skrining upitnika za šest uobičajenih kategorija poremećaja spavanja: nesanica, hipersomnija, parasomnija, poremećaji disanja u vezi sa spavanjem, poremećaji pokreta vezani za spavanje i poremećaji cirkadijalnog ritma spavanje i buđenje.
Odgovori su ukazivali na to da je rad u redovnim noćnim smenama bio najteže stanje kada je u pitanju san. Polovina radnika u noćnoj smeni izjavila je da spavaju manje od šest sati u toku 24 sata, 51% je prijavilo jedan poremećaj spavanja, a 26% je prijavilo dva ili više poremećaja spavanja.
U celoj studijskoj populaciji, približno trećina je bila pozitivna za najmanje jedan poremećaj spavanja, dok je 12,6% bilo pozitivno na dva ili više.
Istraživači su takođe istraživali da li demografski faktori, kao što su pol, starost i najviši nivo obrazovanja, utiču na zdravlje sna. Takođe su razmatrali da li učesnici žive sami, sa partnerom i/ili decom, ili sa drugima, kao što su prijatelji ili roditelji.
Njihovi rezultati su pokazali da muškarci spavaju manje sati od žena, ali da su poremećaji spavanja češći kod žena. Starost je takođe uticala na zdravlje sna: stariji učesnici su imali tendenciju da spavaju kraće, ali je utvrđeno da većina poremećaja spavanja i njihovih komorbiditeta preovlađuje među najmlađom grupom učesnika, starosti 30 i manje godina.
Što se tiče nivoa obrazovanja i verovatnoće da je san poremećen, istraživači su otkrili korelaciju: „Efekti smenskog rada na san su najizraženiji kod mladih odraslih sa nižim obrazovanjem“, istakao je Lansel. Ova grupa je spavala kraće i imala je značajno veću prevalenciju poremećaja spavanja i pratećih bolesti.
Moguće je da neki ljudi koji rade u noćnim smenama imaju manje problema sa spavanjem od drugih, rekli su istraživači, ali da će za prosečnog radnika noćne smene ovaj obrazac rada van ritma povećati verovatnoću da se bore sa redovnim, zdravim spavati.
„Pošto će oni koji rade u noćnoj smeni ostati nesinhronizovani sa okruženjem fokusiranim na dnevni rad u kome žive, malo je verovatno da će u potpunosti sprečiti sve negativne posledice noćnog rada“, objasnio je Lancel.
Istraživači su takođe ukazali na određena ograničenja svoje studije. Na primer, osobe sa poremećajima spavanja mogu lakše učestvovati u studijama fokusiranim na spavanje nego zdravi spavači. Ipak, autori su rekli da njihovi nalazi mogu pružiti ključne informacije za poslodavce u profesijama u kojima je smenski rad uobičajen. Takođe se mogu koristiti za edukaciju o strategijama kako se najbolje nositi sa i smanjiti posledice radnih noći i dana spavanja.
