Per- i polifluoroalkil supstance (PFAS), proizvedene hemikalije koje se koriste u proizvodima kao što su ambalaža za hranu i kozmetika, mogu dovesti do reproduktivnih problema, povećanog rizika od raka i drugih zdravstvenih problema. Sve veći broj istraživanja je takođe povezao hemikalije sa nižom mineralnom gustinom kostiju, što može dovesti do osteoporoze i drugih bolesti kostiju. Ali većina tih studija se fokusirala na starije bele učesnike koji nisu iz Španije i prikupljali su podatke samo u jednom trenutku.
Sada su istraživači sa Medicinske škole Keck na USC-u ponovili te rezultate u longitudinalnoj studiji dve grupe mladih učesnika, prvenstveno Hispanoamerikanaca, grupe koja se suočava sa povećanim rizikom od bolesti kostiju u odraslom dobu.
„Ovo je populacija koja je potpuno nedovoljno proučavana u ovoj oblasti istraživanja, uprkos povećanom riziku od bolesti kostiju i osteoporoze“, rekla je Vaia Lida Chatzi, MD, Ph.D., profesorka nauka o populaciji i javnom zdravlju na Keck School of Medicine i stariji autor studije.
U grupi od 304 adolescenata, izloženost PFAS-u je bila povezana sa smanjenjem mineralne gustine kostiju tokom vremena. U grupi od 137 mladih odraslih, izloženost PFAS-u je takođe bila povezana sa nižom osnovnom gustinom kostiju, ali nisu primećene razlike tokom vremena. Rezultati su upravo objavljeni u časopisu Istraživanje životne sredine.
„Mnoge postojeće studije nisu uključivale učesnike ovako mlade, ali sada možemo da vidimo da se ovo povezivanje već dešava u vreme kada bi kosti trebalo da se razvijaju“, rekla je Emili Beglarian, MPH, doktorant u Kecku. Odeljenje za populaciju i javno zdravlje Medicinskog fakulteta i glavni autor studije.
Istraživači kažu da nalazi naglašavaju potrebu za strožim regulisanjem PFAS-a, koji su kontaminirali javnu vodu za piće, hranu i tlo širom Sjedinjenih Država.
„PFAS su sveprisutni – svi smo im izloženi“, rekao je Chatzi. „Moramo eliminisati tu izloženost kako bismo omogućili našoj omladini da dostigne svoj puni potencijal u smislu razvoja kostiju kako bismo im pomogli da izbegnu osteoporozu kasnije u životu.“
Mineralna gustina kostiju se povećava tokom adolescencije, dostiže vrhunac između 20. i 30. godine, a zatim polako opada tokom odraslog doba. Najveća mineralna gustina kostiju pomaže da se predvidi da li će osoba dobiti osteoporozu kasnije u životu, što je podstaklo istraživače da istraže kako PFAS može uticati na mlade ljude.
„Želimo da budemo sigurni da se ne izlažemo stvarima koje štete razvoju naših kostiju, jer to ima implikacije tokom ostatka naših života“, rekao je Beglarian.
Istraživači su proučavali 304 Hispanoadolescenta, prosečne starosti od 11 godina, iz „Studije latino adolescenata u riziku od dijabetesa tipa 2“. Sakupili su uzorke krvi za merenje nivoa PFAS i specijalnu vrstu rendgenskog zraka poznatog kao skeniranje dvostruke rendgenske apsorpciometrije (DKSA) za merenje gustine kostiju, a zatim su ih pratili nakon otprilike godinu i po da bi proverili da li se promene tokom vremena .
Za svako udvostručenje početne vrednosti perfluorooktansulfonske kiseline (PFOS), jedne vrste PFAS, učesnici su imali prosečno smanjenje mineralne gustine kostiju od 0,003 g/cm 2 godišnje tokom praćenja.
Takođe su proučavali 137 mladih odraslih, koji su bili 58,4% Hispanoamerikanci i imali su prosečnu starost od 19 godina, iz studije o zdravlju dece Južne Kalifornije. Sakupili su uzorke krvi i DKSA skeniranje na početku, a zatim su ih pratili oko četiri godine kasnije. Kada su se osnovni nivoi PFOS-a udvostručili, učesnici su imali u proseku 0,032 g/cm 2 nižu početnu mineralnu gustinu kostiju, iako nije primećena značajna promena tokom vremena.
Istraživači kažu da su potrebni stroži propisi za PFAS, posebno da bi se zaštitile visokorizične zajednice kao što su Hispanoamerikanci koji se takođe suočavaju sa povećanom izloženošću drugim vrstama zagađivača.
„Važno je regulisati PFAS kao klasu, jer nismo izloženi samo jednoj hemikaliji, već smo izloženi hiljadama hemikalija“, rekao je Chatzi.
Iako teret smanjenja PFAS ne bi trebalo da padne na pojedince, istraživači planiraju napore kako bi pomogli ljudima da nauče kako da ograniče svoju ličnu izloženost. Saveti uključuju izbegavanje nelepljivih tiganja i proizvoda za ličnu negu za koje se zna da sadrže PFAS.
Chatzi, Beglarian i njihove kolege takođe proširuju svoja istraživanja kako bi potvrdili nalaze tokom životnog veka iu drugim zajednicama širom SAD, sa stalnim fokusom na Hispancima. Oni takođe planiraju da prouče biološke mehanizme koji stoje iza efekata PFAS-a na zdravlje kostiju, uključujući traženje biomarkera koji bi mogli da ukažu da je zdravlje kostiju u opasnosti pre nego što nastupi osteoporoza.