Predsednik Gvajane rekao je agenciji Asošiejted pres u sredu da njegova zemlja preduzima sve neophodne korake da se zaštiti od Venecuele, koja je svojim državnim kompanijama naredila da istražuju i eksploatišu naftu i minerale u ogromnom Esekibu regionu, koji Gvajana smatra svojom.
Na pitanje da li je zatražio vojnu pomoć, predsednik Irfaan Ali je rekao da njegova vlada poseže za saveznicima i regionalnim partnerima, od kojih sa nekima Gvajana ima sporazume o odbrani, kako bi zaštitila Esekibo. Region čini dve trećine zemlje.
„Mi ovu pretnju shvatamo veoma ozbiljno i pokrenuli smo niz mera predostrožnosti kako bismo obezbedili mir i stabilnost ovog regiona“, rekao je Ali u kratkom telefonskom intervjuu. On je napomenuo da odbrambene snage Gvajane takođe razgovaraju sa kolegama u drugim zemljama, ali nije rekao sa kojim.
„Ako Venecuela nastavi da se ponaša na ovaj nepromišljen i avanturistički način, region će morati da odgovori“, rekao je on. „I to je ono što gradimo. Gradimo regionalni odgovor.“
Ali je govorio dan nakon što je venecuelanski predsednik Nikolas Maduro rekao da će odmah dodeliti operativne dozvole za istraživanje i eksploataciju u Esekibu i naredio stvaranje lokalnih podružnica venecuelanskih javnih kompanija, uključujući naftnog giganta PDVSA i rudarskog konglomerata Corporacion Venezolana de Guaiana.
Venecuela ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu, ali godine lošeg upravljanja i ekonomskih sankcija koje su SAD uvele protiv Madurove vlade naštetile su PDVSA-i i podružnicama.
Maduro je takođe najavio stvaranje Sveobuhvatne odbrambene operativne zone za spornu teritoriju. To bi bilo slično specijalnim vojnim komandama koje deluju u određenim regionima Venecuele.
„Saopštenja Venecuele su u potpunom protivljenju međunarodnom pravu“, rekao je Ali. „I svaka zemlja koja tako otvoreno prkosi važnim međunarodnim telima treba da bude zabrinuta ne samo za Gvajanu već i za ceo svet. On je rekao da akcije Venecuele mogu ozbiljno poremetiti stabilnost i miran suživot regiona.
Gvajana očekuje da će to pitanje pokrenuti na sastanku Saveta bezbednosti UN u sredu.
Predsednik je u izjavi kasno u utorak rekao da je njegova administracija kontaktirala SAD, susedni Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, generalnog sekretara UN i Južnu komandu SAD, koja nadgleda vojne operacije u Centralnoj i Južnoj Americi i na Karibima.
Ali je takođe optužio Venecuelu da je prkosila presudi koju je Međunarodni sud pravde u Holandiji doneo prošle nedelje. Naložio je Venecueli da ne preduzima nikakve radnje dok sud ne donese odluku o konkurentskim tužbama zemalja, a proces će trajati godinama.
Vlada Venecuele osudila je Alijevu izjavu, optužujući Gvajanu da se ponaša neodgovorno i da je navodno dala američkoj južnoj komandi zeleno svetlo za ulazak u region Esekibo.
Venecuela je pozvala Gvajanu da nastavi dijalog i ostavi po strani svoje „nepravilno, preteće i rizično ponašanje“.
Ujedinjene nacije su u sredu izdale saopštenje u kojem se naglašava nedavna odluka Međunarodnog suda pravde kojom se strankama zabranjuje bilo kakva akcija koja bi „mogla pogoršati ili produžiti spor ili otežati njegovo rešavanje“.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš „snažno podržava upotrebu isključivo mirnih sredstava za rešavanje međunarodnih sporova“, saopštilo je svetsko telo.
Vlada Venecuele odbacila je komentare UN, rekavši da ne priznaje obaveznu jurisdikciju Međunarodnog suda pravde.
Diplomatska borba oko regiona Esekibo se rasplamsala tokom godina, ali se intenzivirala 2015. nakon što je EkkonMobil objavio da je pronašao ogromne količine nafte kod svoje obale.
Venecuela insistira da joj region pripada jer je Esekibo bio unutar njenih granica tokom španskog kolonijalnog perioda. Venecuela odbacuje granicu koju su međunarodni arbitri povukli 1899. godine, kada je Gvajana još bila pod britanskom vlašću.
Spor je eskalirao nakon što je Maduro u nedelju održao referendum na kojem su Venecuelanci odobrili njegovu tvrdnju o suverenitetu nad Esekibom.
Ali je referendum nazvao „neuspehom“ i rekao da se Gvajana priprema za bilo koji slučaj.
