Konzumiranje masne hrane tokom stresnih perioda može da ugrozi „oporavak“ tela od posledica stresa, pokazuju nova istraživanja.
Različiti nalazi iz studije koja je nedavno objavljena u Frontiers in Nutrition and Nutrients, pokazala su da konzumiranje hrane sa visokim sadržajem masti pre mentalno stresne epizode može smanjiti oksigenaciju mozga i uzrokovati lošiju vaskularnu funkciju kod odraslih.
Rosalind Bainham, Ph.D. Istraživač sa Univerziteta u Birmingemu i prvi autor, objasnio je: „Uzeli smo grupu mladih, zdravih odraslih i dali im dva kroasana sa puterom kao doručak. Zatim smo ih zamolili da urade mentalnu matematiku, povećavajući brzinu osam minuta, upozoravajući ih kada dobili su pogrešan odgovor. Takođe su mogli da vide sebe na ekranu dok su radili vežbu. Eksperiment je osmišljen da simulira svakodnevni stres sa kojim bismo možda morali da se nosimo na poslu ili kod kuće.“
„Kada smo pod stresom, različite stvari se dešavaju u telu: naš broj otkucaja srca i krvni pritisak se povećavaju, naši krvni sudovi se šire, a protok krvi u mozgu se povećava. Takođe znamo da je elastičnost naših krvnih sudova – što je mera vaskularne funkcije—opada nakon mentalnog stresa. Otkrili smo da konzumiranje masne hrane kada je mentalno pod stresom smanjuje vaskularnu funkciju za 1,74% (mereno dilatacijom posredovanom brahijalnim protokom, FMD).“
„Prethodne studije su pokazale da smanjenje vaskularne funkcije od 1% dovodi do povećanja rizika od kardiovaskularnih bolesti za 13%. Važno je pokazati da je ovo oštećenje vaskularne funkcije trajalo još duže kada su naši učesnici jeli kroasane.“
Naučnici su takođe mogli da otkriju smanjenu elastičnost arterija kod učesnika do 90 minuta nakon što je stresni događaj završen.
Tim je takođe otkrio da jedenje hrane sa visokim sadržajem masti umanjuje cerebralnu oksigenaciju u pre-frontalnom korteksu, uz nižu isporuku kiseonika (39% smanjenje hemoglobina sa kiseonikom) tokom stresa u poređenju sa onima kada su učesnici konzumirali obrok sa niskim sadržajem masti. Štaviše, konzumacija masti je imala negativan uticaj na raspoloženje tokom i nakon epizode stresa.
Jet Veldhuijzen van Zanten, profesor biološke psihologije na Univerzitetu u Birmingemu, rekao je: „Pogledali smo zdrave 18-30-godišnjake za ovu studiju i da vidimo tako značajnu razliku u tome kako se njihova tela oporavljaju od stresa kada jedu masna hrana je zapanjujuća. Za ljude koji već imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, posledice bi mogle biti još ozbiljnije.“
„Svi se stalno suočavamo sa stresom, ali posebno za one od nas na poslovima sa visokim stresom i riziku od kardiovaskularnih bolesti, ove nalaze treba shvatiti ozbiljno. Ovo istraživanje može nam pomoći da donesemo odluke koje smanjuju rizik, a ne pogoršavaju .“
Istraživanje je takođe sugerisalo da konzumiranje hrane i pića sa niskim sadržajem masti manje utiče na oporavak ljudi od stresa. Nakon obroka sa malo masti, stres je i dalje imao negativan uticaj na vaskularnu funkciju (1,18% smanjenje FMD-a), ali se ovaj pad vratio u normalu 90 minuta nakon stresnog događaja.
Dalja istraživanja tima Univerziteta u Birmingemu su pokazala da se konzumiranjem „zdravije“ hrane, posebno one bogate polifenolima, kao što su kakao, bobice, grožđe, jabuke i drugo voće i povrće, ovo oštećenje vaskularne funkcije može u potpunosti sprečiti.
Dr Katarina Rendeiro, docent za nutricionističke nauke na Univerzitetu u Birmingemu, rekla je: „Uticaj ove hrane tokom stresnih perioda ne može se potceniti. Na primer, smanjena oksigenacija mozga može potencijalno uticati na raspoloženje i mentalno zdravlje, čineći ljude čak i S druge strane, to bi moglo uticati na kognitivne funkcije i sposobnost ljudi da obavljaju sam zadatak na koji su pod stresom, kao što je intervju, ispit ili radni sastanak. Ovo je nešto o čemu bismo želeli da više istražimo. ubuduće.“
„Naše studije pokazuju da izbor hrane u vezi sa stresnim epizodama može pogoršati ili zaštititi od efekata stresa na naš kardiovaskularni sistem. Dobra vest je da to znači da možemo učiniti nešto po tom pitanju.“
„Znamo da ljudi kada su pod stresom teže ka hrani sa većim sadržajem masti, bilo zato što je to pogodnija opcija ako nema dovoljno vremena ili kao poslastica za suočavanje sa stresom. Ali radeći to, oni su pogoršavajući njihovu fizičku i psihičku reakciju na stres. Birajući hranu sa niskim sadržajem masti, mogli bi da se postave kako bi se efikasnije nosili sa stresom.“
Rosalind Bainham je zaključila: „Svet je trenutno neverovatno stresno mesto, a čak i bez spoljnih faktora kao što su rat ili kriza troškova života, stres je nešto sa čime svi treba da se nosimo. Dakle, sledeći put kada budete u veliki sastanak ili učešće na razgovoru za posao, možda pokušajte da se oduprete besplatnim keksima i umesto toga odete na bobičasto voće. Možda ćete otkriti da se osećate opuštenije i da možete da se nosite sa stresom samo malo bolje.“
