Usred ruševina velikih zemljotresa, rata ili drugih katastrofa—i kako se stare zgrade i infrastruktura zamenjuju—planine betona se često odvoze na deponiju ili prebacuju u ruševine za puteve.
Za održiviji pristup, stručnjaci Univerziteta Flinders i Univerziteta u Melburnu razvijaju „dodatnu vrednost“ za stari polomljeni beton u „upcicling“ grubog agregata kako bi se proizveo jak, izdržljiv i obradiv beton koristeći malu količinu tajnog sastojka — grafena.
Novi metod svakim danom sve više raste kako se otkrivaju i kopaju nova ležišta grafena – smanjujući cenu te sirovine dok cena cementa i agregata nastavlja da raste, kažu istraživači.
Oni su testirali rezultate koristeći slab rastvor grafena na recikliranim agregatima da bi proizveli beton potencijalno superiorniji od neobrađenih recikliranih agregata u mešavinama na bazi cementa. Rad, „Performanse betona koji sadrži netaknute agregate recikliranog betona tretiranog grafenom“, objavljen je u časopisu Resursi, očuvanje i reciklaža.
Takve metode su hitno potrebne u upravljanju otpadom, a očekuje se da će proizvodi otpada od rušenja i građevinskog otpada porasti na skoro 2,6 milijardi metričkih tona do 2030. godine na globalnom nivou. Istovremeno, proizvodnja betona doprinosi klimatskim promenama, a emisije gasova staklene bašte i metode ekstrakcije doprinose ekološkim uticajima.
Poboljšanje kvaliteta recikliranih betonskih agregata takođe će igrati vitalnu ulogu u kvalitetu, performansama i obradivosti recikliranih betonskih agregata uz smanjenje uticaja na životnu sredinu.
„Ovaj novi oblik obrađenih recikliranih betonskih agregata možda je sada skuplji za proizvodnju, ali kada se uzme u obzir kružnost i životni ciklus materijala, troškovi se brzo smanjuju“, kaže dr Aliakbar Golampur sa Univerziteta Flinders, prvi autor knjige. Članak.
Dr Gholampour, viši predavač građevinarstva i građevinarstva u Flindersu, kaže da bi uspeh nove metode takođe mogao pomoći da se zadovolji sve veća potražnja za građevinskim materijalima širom sveta.
Dr Gholampour je prijavio patent za pristup, koautoru Univerziteta u Melburnu i višim naučnim saradnikom dr Massoudom Sofijem, koji je zamenik direktora (istraživanje) u Centru za obnovljene resurse (CoRR).