Dobitnica Nobelove nagrade za mir Malala Jusafzaj izjavila je u utorak da svet treba da prepozna i suoči se sa „rodnim aparthejdom“ protiv žena i devojčica koji su nametnuli talibani otkako su preuzeli vlast u Avganistanu pre više od dve godine.
Ona je pozvala međunarodnu zajednicu da preduzme kolektivne i hitne akcije kako bi okončala „mračne dane“ u Avganistanu. Jusafzai je 2014. godine sa 17 godina dobila nagradu za mir za njenu borbu za obrazovanje devojčica u svojoj domovini, Pakistanu. Ona je najmlađi nobelovac.
Dve godine ranije preživela je pokušaj ubistva pakistanskih talibana — odvojene militantne grupe, ali saveznika avganistanskih talibana — kada je upucana u glavu u autobusu posle škole.
Ovaj 26-godišnji aktivista razgovarao je za Asošijeted pres nakon što je održao godišnje predavanje Nelsona Mandele u Johanesburgu povodom 10. godišnjice smrti južnoafričkog vođe protiv aparthejda i nobelovca.
Jusafzai je takođe najmlađa osoba koja je održala predavanje, na tragu prethodnih predavača, uključujući bivšeg predsednika Baraka Obamu, generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša i filantropa i osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa.
Ona je svoj govor posvetila avganistanskim ženama i devojkama, nadajući se da će ponovo usmeriti pažnju sveta na njihovo ugnjetavanje usred ratova u Gazi i Ukrajini.
„Trebalo mi je metak u glavu da bi svet stao uz mene“, rekla je. „Šta će biti potrebno da svet bude sa devojkama u Avganistanu?“
Od svog preuzimanja, talibani su zabranili obrazovanje za devojčice posle šestog razreda i nametnuli su ozbiljna ograničenja ženama, zabranjujući im rad i većinu javnih prostora i nastojeći da sprovedu svoje strogo tumačenje islamskog zakona, ili šerijata.
„Avganistan je doživeo mračne dane tek nakon što je pao u ruke Talibana“, rekao je Jusafzai u intervjuu za AP. „Prošle su dve i po godine i većina devojčica više nije videla školu.
Jusafzai je apelovao na Ujedinjene nacije da „priznaju trenutno stanje Avganistana kao rodni aparthejd“ i citirao nedavne izveštaje o „ženama koje su zatvarane, stavljane u zatvore i premlaćivane, pa čak i stavljene u prinudne brakove“.
„Dve i po godine je jako dugo“, rekao je Jusafzai i dodao da bi to moglo da košta ženu budućnosti.
Jusafzai je takođe opisao kao „srceparajuću“ novu islamabadsku politiku nasilne deportacije Avganistanaca koji se ilegalno nalaze u Pakistanu, rekavši da bi njihovo deportovanje dovelo u opasnost živote žena i devojaka koje su prinuđene da se vrate nazad.
Ona je takođe pozvala na hitan prekid vatre u ratu između Izraela i Hamasa i osudila da je „(izgubljeno) toliko života dece i žena“ u opkoljenoj Gazi.
U ratu — izazvan neviđenim napadom militantne grupe Hamas 7. oktobra u kojem je poginulo oko 1.200 ljudi u Izraelu — do sada je ubijeno više od 15.000 ljudi u Gazi, većinom žena i dece, prema Ministarstvu zdravlja Hamasa. upravlja Gazom, koja ne pravi razliku između smrti civila i boraca.
Jusafzai je rekao da svet mora da smatra odgovornim one sa obe strane koji su prekršili međunarodno pravo i počinili ratne zločine.
„Moramo se pobrinuti da uvek budemo na strani nevinih ljudi“, rekla je ona. „I mi se zalažemo za njihovu zaštitu i zalažemo se za zaustavljanje više ratova i sukoba.
Jusafzai je pohvalio dodelu ovogodišnje Nobelove nagrade za mir iranskoj aktivistkinji za prava žena i prodemokratskoj aktivistkinji Nargesu Mohamadi, koja je i dalje zatvorena u ozloglašenom zatvoru Evin u Teheranu. Mohamadijeva deca bi u nedelju trebalo da u njeno ime prihvate Nobelovu medalju i diplomu.
„Kada vidimo da se više žena ceni zbog svojih neumornih napora da donesu pravdu, da se bore protiv ugnjetavanja i borbe protiv rodne diskriminacije, to nam daje nadu jer shvatate da niste sami“, rekao je Jusafzai.
Jusafzai je započela svoju borbu protiv ugnjetavanja žena i devojčica pisanjem i objavljivanjem blogova sa 11 godina.
Imala je srdačnu poruku za mlade devojke danas, pozivajući ih da pronađu svoj glas.
„Ne čekajte da neko drugi govori umesto vas“, rekla je. „Imate moć da se zauzmete za sebe.“
