U detaljnoj studiji, „Uloga ishrane u promeni rizika od Alchajmerove bolesti: istorija i sadašnje razumevanje“, objavljenoj u časopisu Alchajmerova bolest, konačno možemo videti koje dijete pomažu u smanjenju rizika od razvoja Alchajmerove bolesti. Detaljno se razmatra uloga ishrane u modifikaciji rizika od Alchajmerove bolesti.
Ishrane koje su više zasnovane na biljkama, poput mediteranske ishrane i tradicionalne dijete u Kini, Japanu i Indiji, pokazuju da smanjuju rizik, posebno u poređenju sa zapadnom ishranom.
Stope Alchajmerove bolesti rastu u ovim zemljama kako one prelaze ishranu na zapadnjačku ishranu. Ova studija identifikuje faktore rizika od demencije, uključujući veću potrošnju zasićenih masti, mesa, posebno crvenog mesa kao što su hamburgeri i roštilj, kao i prerađeno meso kao što su viršle, i ultra-prerađenu hranu sa visokim sadržajem šećera i rafinisanih žitarica.
Ovaj pregled nam takođe daje do znanja zašto određene namirnice povećavaju ili smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti. Na primer, meso najviše povećava rizik od demencije povećavajući faktore rizika kao što su zapaljenje, insulinska rezistencija, oksidativni stres, zasićene masti, napredni krajnji proizvodi glikacije i trimetilamin N-oksid. Ova studija takođe opisuje nekoliko namirnica koje štite od Alchajmerove bolesti, kao što su zeleno lisnato povrće, šareno voće i povrće, mahunarke (poput pasulja), orašasti plodovi, omega-3 masne kiseline i integralne žitarice.
Ultra-obrađena hrana može povećati rizik od gojaznosti i dijabetesa, koji su sami faktori rizika za Alchajmerovu bolest. Ultra obrađenoj hrani često nedostaju sastojci koji se nalaze u celoj biljnoj hrani koji sprečavaju demenciju, kao što su antiinflamatorne komponente i antioksidansi.
Siromaštvo je važan pokretač Alchajmerove bolesti u SAD jer su ultra-obrađena hrana i meso jeftiniji izvori energije od voća, povrća, integralnih žitarica i druge hranljivije hrane, čime se promoviše gojaznost.
U radu se takođe sugeriše da se predviđa da će stope Alchajmerove bolesti u SAD porasti za 50% u odnosu na nivoe iz 2018. do 2038. Ovaj proračun je zasnovan na poređenju trendova gojaznosti u SAD sa trendovima Alchajmerove bolesti. Ovo poređenje pokazuje 20-godišnje zaostajanje između stopa gojaznosti i Alchajmerove bolesti. Ova procena je veoma bliska proceni koju je objavilo Alchajmerovo udruženje 2018. godine, a procena je povećanje od 56%.
Naša procena sugeriše da je rastući trend gojaznosti, usled konzumiranja mesa i ultra-prerađene hrane, sila koja pokreće demenciju. Iako se naš lični rizik od Alchajmerove bolesti može smanjiti ishranom, očekuje se da će oni koji nastave da jedu zapadnjačku ishranu i dalje imati veći rizik.
„Grant i Blejk sveobuhvatno razmatraju i sintetizuju ulogu faktora ishrane u Alchajmerovoj bolesti. Dokazi iz različitih perspektiva potvrđuju da ishrana koja naglašava voće, povrće, mahunarke, orašaste plodove, integralne žitarice i… de-naglašava meso, posebno crveno meso, zasićeno masti i ultra-obrađena hrana povezana je sa manjim rizikom od Alchajmerove bolesti“, kaže Edvard Giovannucci, MD, ScD, profesor ishrane i epidemiologije na Univerzitetu Harvard.
„Fizička neaktivnost i gojaznost takođe doprinose većem riziku. Pored toga, poznato je da obrasci ishrane i načina života povezani sa većim rizikom od Alchajmerove bolesti utiču na konstelaciju mehanizama za koje se veruje da povećavaju rizik, uključujući upalu, insulinsku rezistenciju i oksidativni stres, između ostalog. Grant i Blejk tvrde da, iako su potrebna dalja istraživanja da bi se bolje razumeli mehanizmi, faktori ishrane i načina života povezani sa dijabetesom, kardiovaskularnim oboljenjima i nekim vrstama raka verovatno utiču na rizik od Alchajmerove bolesti.“
„Grant i Blejk daju sveobuhvatan pregled o ishrani i drugim faktorima koji utiču na rizik od Alchajmerove bolesti (AD). Osim određene vrste ishrane, oni pokazuju da konzumiranje crvenog mesa, insulinska rezistencija, gojaznost, reaktivne vrste kiseonika , oksidativni stres, fitokemikalije i homocistein, između ostalih faktora, utiču na neuroinflamaciju i igraju važnu ulogu u etiologiji AD. Ovaj traktat pruža odličan pregled faktora rizika za AD koji se mogu promeniti“, kaže Paul Marik, MD.
