Vanredni profesor na Odeljenju za očuvanje ribe i divljih životinja na Virginia Tech, Ashlei Daier je vodeći autor članka objavljenog u People and Nature koji se zalaže ne samo za priznanje koristi ove aktivnosti za ljude, već i za to da ona treba da igra ulogu u javne smernice i politike.
„Agencije za divlje životinje i drugi koji donose odluke o upravljanju ishranom ptica moraju da razmotre ne samo ono što nauka stoji iza onoga što se dešava sa pticama, već i nauku koja stoji iza onoga što se dešava sa ljudima“, rekao je Dajer.
Članak takođe podstiče dodatna istraživanja kako bi se bolje razumelo kako na dobrobit ljudi utiče redovno hranjenje ptica, a Dajer i tim istraživača u Virginia Tech-u i van njega prednjače. Grupa sprovodi ono što je možda prvo veliko istraživanje hranjenja ptica koje takođe uključuje posmatranje ljudi.
„Ljudi ne izveštavaju samo o onome što vide na hranilicama za ptice, već i o svojim emocionalnim reakcijama na to“, rekao je Dajer. „To je prilično zabavno jer se većina projekata građanske nauke fokusira samo na prirodne ili fizičke nauke, ali sada možemo da pogledamo ljudski deo toga.“
Četvorogodišnji projekat, koji predvode Daier i Dana Havlei, profesor bioloških nauka, ima za cilj da angažuje više od 10.000 hranilica za ptice širom Sjedinjenih Država.
Ostali saradnici na članku i projektu su Christi Pototski, diplomirani student koji proučava ribu i zaštitu divljih životinja na Virginia Tech; Ričard Hol, vanredni profesor na Univerzitetu Džordžije; Alia Dietsch, vanredni profesor na Državnom univerzitetu Ohajo; i Tina Phillips, David Bonter, Emma Greig i Veslei Hochachka iz Cornell Lab of Ornitologi.
Dajer je rekao da je interesovanje za ovu temu počelo 2021. godine, kada su istraživači počeli da primećuju državne agencije koje savetuju ljude da prestanu da hrane ptice kao odgovor na razne epidemije ptičijih bolesti. Nakon što su ga ispitali, otkrili su da su 23 države dale takve preporuke bez dokaza da bi to smanjilo širenje bolesti, sa različitim nivoima odbijanja, i bez prave metode merenja usklađenosti, a još manje njenog uticaja na ljude.
Novi projekat je produžetak posla koji su Dajer i Holi započeli pre oko šest godina.
Havlei je rekla da je nedostatak informacija o ljudima u vezi sa hranjenjem ptica nešto što ranije nije razmatrala, i smatra da je to snažan motivator za ovaj projekat.
„U svim godinama proučavanja kako hranjenje ptica utiče na divlje ptice, nisam mnogo razmišljao o tome kako to može uticati i na ljude koji provode svoje vreme i novac hraneći se i posmatrajući ptice“, rekao je Holi.
„Svake godine dobijam pozive od ljudi koji vide bolesnu pticu na svojoj hranilici i žele da znaju kako mogu da pomognu u sprečavanju širenja bolesti. Sve u svemu, ovo me je navelo da se zapitam kako političke odluke koje imaju za cilj da minimiziraju širenje bolesti mogu nehotice uticati na ljudi koji hrane ptice“.
Da bi pomogao u pronalaženju tih odgovora, istraživački tim će koristiti postojeću mrežu entuzijasta za ptice projekta FeederVatch. FeederVatch, kojim upravlja Cornell Lab of Ornitologi and Birds Canada, je zadužio ljude da traže od učesnika da posmatraju i izveštavaju šta vide na svojim hranilicama od novembra do aprila u poslednjih 37 godina.
„FeederVatch je tako svestran skup podataka iako je u svojoj osnovi zasnovan na jednostavnom brojanju ptica“, rekla je Emma Greig, koautor i vođa projekta za FeederVatch. „Kada informacije o ponašanju, bolestima, staništu i klimatskim promenama prekrijete tim brojem ptica, možemo dobiti neverovatan uvid u ekologiju i evoluciju.“
Tokom ovog projekta, učesnici FeederVatch-a će takođe biti zamoljeni da posmatraju svoje dobro. Dajer je rekao da je samo od prve nedelje ove sezone stiglo oko 8.000 prijava.
Takva strast prema pticama je nešto što Dajer veoma dobro razume. Rekla je da je njena majka uvek vodila računa da imaju hranilice za ptice izvan kuće njihove porodice, a kada je postala „prazno gnezdo“, ptice su postale skoro kao deca.
„Ona će otići na odmor i skratiti odmor jer mora da ode kući i nahrani svoje ptice“, rekao je Dejer. „Tako da sam živeo sa nekim ko se zaista bavi hranjenjem ptica i video sam koliko im to može biti važno.
Ali Dajer veruje da pozitivan uticaj hranjenja ptica nije ograničen samo na entuzijaste i da je važan za dokazivanje jedne od najpristupačnijih veza sa divljim životinjama.
„Ljudi u urbanim sredinama mogu da hrane ptice. Ljudi sa samo palubom mogu da hrane ptice. Ljudi sa širokim spektrom fizičkih sposobnosti mogu da hrane ptice. Tako da je to samo odličan način da se zadrži ta ljudska veza sa divljim životinjama“, rekao je Dajer.
Havlei se složila sa tim mišljenjem i rekla da se nada da će njihov rad pomoći u unapređenju politika koje će podsticati i zdravlje i zdrave odnose.
„U svetu u kojem mnogi od nas žive u gradovima ili predgrađima, posećivanje ptica hranilicama u našim dvorištima ili na našim balkonima je jedan od jedinih načina da se svakodnevno povežemo sa divljim životinjama. Ali ljudi žele da mogu da hrane ptice u načine koji održavaju populacije divljih ptica zdravim i naprednim“, rekao je Havlei.
„Naš rad će nam idealno pomoći da razvijemo smernice za hranjenje ptica koje minimiziraju rizik za divlje ptice i maksimiziraju koristi za ljude koji ih hrane.“
Odeljenje za zaštitu ribe i divljih životinja je na Visokoj školi za prirodne resurse i životnu sredinu. Odeljenje za biološke nauke nalazi se na Fakultetu nauka.
