Prof. dr Svetlana Stanisić govorila je za N1 o tome kako bi trebalo da se hranimo tokom zime i perioda slava i praznika.
„Iako ljudi zimi imaju pojačan osećaj gladi, zbog toga što više energije troše na održavanje telesne temperature, danas, u uslovima kad koristimo grejanje u stanovima, kolima i radnom prostoru, potrošnja energije za termoregulaciju nije značajna stavka, bar ne toliko da bismo zimi preterivali sa hranom. A sa hranom se nažalost preteruje, što zbog dosade, što zbog toga da se ne baci kad je već spremljena, što zbog ukusa, pa se obično hladna sezona godine završi sa 2-3 kilograma više“, kaže za N1 prof. dr Svetlana Stanišić.
Ona dodaje kada je u pitanju ishrana tokom zime, a naročito tokom praznika, nedostatak svežeg voća i povrća je otežavajuća okolnost zbog koje kvalitet ishrane u smislu unosa vitamina opada, a nije zanemarljiva ni činjenica da što zbog zagađenja vazduha, što zbog vremenskih okolnosti, nemamo mnogo prilike za fizičku aktivnost na otvorenom.
Preporuke za ishranu na slavama bi bile sledeće:
1. Ukoliko imate problem sa visokim pritiskom, izbegavajte predjelo zbog visokog sadržaja soli, posebno pršutu, punomasne slane kačkavalje, masline i ukiseljeno povrće.
2. Unos supe je dobar način da sprečimo prejedanje i unesemo kvalitetne proteina i biljna vlakna, u meri koja zavisi od sastojaka supe.
3. Pečeno meso i kuvana jela kao što su sarme je poželjno kombinovati sa salatama umesto sa hlebom, jer na taj način usporavamo preuzimanje masti u krvotok, smanjujemo porast šećera u krvi, smanjujemo unos kalorija, ishranjujemo dobru crevnu floru i unosimo poželjne antioksidanse.
4. Kad su u pitanju kolači, uvek je bolje odabrati domaće kolače sa puterom nego kupovne sa margarinom, zbog pogubnog dejstva transmasti iz margarina na kardiovaskularni sistem.
5. Soda bikarbona za tretman gorušice može biti urgentno povremeno primenjeno sredstvo, ali ne stalna mera jer neutralisanjem želudačne kiseline usporavamo varenje, utičemo na nadimanje, a zabeleženi su slučajevi oštećenja želuca zbog nedovoljnog pratećeg unosa vode.
6. Kisela voda osim što pomaže varenju takođe utiče na porast pritiska, izaziva zadržavanje tečnosti u telu, oticanje stopala i šaka, pa sve to imajte na umu pre nego što posegnete za gaziranom vodom.
7. Za rad jetre posebno loš uticaj imaju tečne kalorije sa visokim sadržajem fruktoze, a to bi bili gazirani slatki sokovi u kombinaciji sa alkoholom.
„Od prošlog utorka počeo je i Veliki post koji se sprovodi na ulju ili na vodi. Post na ulju koji uključuje unos ribe je veoma dobar za zdravlje i može se sprovoditi tokom čitave godine, dok duži period posta na vodi može zbog nedovoljnog unosa esencijalnih masti, proteina i određenih vitamina, kao i minerala izazvati zdravstvene probleme, pre svega vezane za imunitet, a zatim i hormonske i druge probleme što zavisi od dužine posta“, zaključuje prof. dr Svetlana Stanišić.
