Šta ako bi svet mogao brzo da smanji emisije koje izazivaju zagrevanje klime, a da ne mora da gradi toliko novih kapaciteta za obnovljivu energiju?
To je upravo ono što neki stručnjaci kažu da treba da se dogodi, poboljšanjem efikasnosti uređaja i električnih mreža kroz napore kao što su zatvaranje curenja i zaustavljanje takozvanog „vampirskog opterećenja“ sa uređaja koji crpe struju iz zidnih utičnica čak i kada su isključeni.
Smanjenjem količine energije potrebne za obavljanje istih zadataka, svet bi mogao sagoreti manje fosilnih goriva i potrošiti manje na proširenje solarnih ili vetrogenerativnih kapaciteta.
„Ne moramo samo da promenimo način na koji proizvodimo električnu energiju, već i način na koji je koristimo“, rekla je Larisa Gros iz E3G istraživačkog centra za klimu.
Najmanje 118 zemalja na klimatskom samitu COP28 u Dubaiju podržalo je obećanje da će poboljšati stope energetske efikasnosti za 4% svake godine do 2030. godine. To bi bilo udvostručenje poboljšanja stope efikasnosti od 2% uočenog 2022. godine.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) nazvala je efikasnost „prvim gorivom“ energetske tranzicije i jednim od najbržih i najisplativijih načina za smanjenje emisije gasova staklene bašte.
U svom najjednostavnijem obliku, energetska efikasnost može jednostavno značiti korišćenje uređaja, tehnologije ili elektronike koji su dizajnirani da troše manje energije, kao što su toplotne pumpe ili LED osvetljenje.
U većem obimu, zgrade mogu biti projektovane sa boljom izolacijom kako bi se smanjila potreba za klimatizacijom ili grejanjem. Fabrike ili gradovi mogu poboljšati ožičenje kako bi se otarasili curenja.
Kako sve više industrija, uključujući transport, nastoji da se napaja iz električne mreže, a ne sagorevanjem fosilnih goriva, zahtevi za mrežom će naglo rasti.
„Moramo da energetsku efikasnost učinimo jednako seksi kao turbine na vetar“, rekla je Sofi Irgens, šef akceleratora klimatskih rešenja u danskoj multinacionalnoj kompaniji Danfoss, koja proizvodi proizvode za grejanje i hlađenje.
Državna regulativa takođe može pomoći tako što, na primer, zahteva minimalne standarde energetskih performansi u uređajima, vozilima ili proizvodnji.
Udvostručenje prosečne globalne stope efikasnosti moglo bi da obezbedi polovinu svih potrebnih smanjenja emisija 2030. godine, prema IEA-inoj Net Zero Mapi puta.
Za Evropsku uniju i Britaniju, to bi značilo ukupno smanjenje emisije CO2 od 40 miliona metričkih tona svake godine do 2030. To znači godišnje uštede od oko 10,5 milijardi evra (11,43 milijarde dolara), Danfoss je procenio u beloj knjizi iz novembra 2023. .
Industrije širom sveta mogle bi da uštede 437 milijardi dolara godišnje do 2030. uz poboljšanu energetsku efikasnost, prema kolektivnom izveštaju industrije iz oktobra 2023. Pokreta za energetsku efikasnost.
Prelazak na električna vozila ili toplotne pumpe može ponuditi značajnu uštedu energije ako se uključi u mreže koje sve više koriste obnovljive izvore energije.
Električna vozila takođe troše manje svojih rezervi energije od vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koja se pokreću na benzin.
Američko Ministarstvo energetike procenjuje da električna vozila trenutno koriste 77% energije baterije za napajanje točkova. Vozila na benzin mogu da iskoriste samo oko 12% do 30% energije iz gasa u svojim rezervoarima.
Toplotne pumpe mogu biti i do pet puta efikasnije od gasnih kotlova, kaže IEA.
U zemljama u razvoju, uključujući Indiju i delove Afrike, ista logika važi za prelazak na električne šporete umesto sagorevanja kravljeg izmeta ili ogrevnog drveta za kuvanje.
„Kuvanje na struju je mnogo efikasnije od kuvanja na biomasi“, rekao je istraživač energije Nik Ejr sa Univerziteta Oksford.
Od 2020. godine, zemlje su mobilisale oko 1 bilion dolara za projekte energetske efikasnosti, od rekonstrukcije zgrada do javnog prevoza do podrške električnim vozilima.
Kao rezultat toga, energetska efikasnost je globalno poboljšana ove godine za oko 1,3% u poređenju sa prošlom godinom, sporije od poboljšanja od 2% objavljenog 2022. uglavnom zbog rastuće potražnje za energijom, navodi se u godišnjem izveštaju IEA o energetskoj efikasnosti.
U Sjedinjenim Državama, energetska efikasnost premašuje globalnu prosečnu stopu poboljšanja efikasnosti ove godine od 4%, sa 86 milijardi dolara dodeljenih za taj cilj prema Zakonu o smanjenju inflacije.
Evropska unija je videla da se energija koristi 5% efikasnije ove godine nakon poboljšanja od 8% prošle godine, delimično zahvaljujući blažim zimama.
Nemačka, Švedska i Holandija zajedno su zabeležile rast prodaje toplotnih pumpi za 75% u prvoj polovini 2023. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine.
IEA je takođe istakla mogućnosti u zemljama u razvoju sa gradovima u razvoju, koji mogu bolje planirati nove energetski efikasne zgrade kako njihova ekonomija raste.
