Globalne emisije ugljenika iz fosilnih goriva ponovo su porasle 2023. godine – dostižući rekordne nivoe, prema novom istraživanju naučnog tima Globalnog ugljeničnog projekta.
Godišnji Globalni budžet za ugljenik predviđa fosilni ugljen-dioksid (emisije CO 2 od 36,8 milijardi metričkih tona u 2023., što je povećanje od 1,1% u odnosu na 2022. Izdanje za 2023. (18. godišnji izveštaj) objavljeno je u časopisu Earth Sistem Science Data.
Emisije fosilnog CO 2 padaju u nekim regionima, uključujući Evropu i SAD, ali sveukupno rastu — a naučnici kažu da se globalna akcija smanjenja fosilnih goriva ne dešava dovoljno brzo da spreči opasne klimatske promene.
Predviđeno je da će se emisije usled promene korišćenja zemljišta (kao što je krčenje šuma) blago smanjiti, ali su i dalje previsoke da bi se nadoknadile trenutnim nivoima pošumljavanja i pošumljavanja (nove šume).
Izveštaj predviđa da će ukupne globalne emisije CO 2 (fosili + promena korišćenja zemljišta) biti 40,9 milijardi metričkih tona 2023. godine.
Ovo je otprilike isto kao i nivoi iz 2022. i deo je desetogodišnjeg „platoa“ – daleko od naglog smanjenja emisija koje je hitno potrebno za postizanje globalnih klimatskih ciljeva.
Istraživački tim uključivao je Univerzitet u Ekseteru, Univerzitet Istočne Anglije (UEA), CICERO centar za međunarodno istraživanje klime, Ludvig-Maksimilijan-Univerzitet u Minhenu i 90 drugih institucija širom sveta.
„Uticaji klimatskih promena su evidentni svuda oko nas, ali akcija za smanjenje emisije ugljenika iz fosilnih goriva i dalje je bolno spora“, rekao je profesor Pjer Fridlingštajn, sa Instituta za globalne sisteme u Ekseteru, koji je vodio studiju.
„Sada izgleda neizbežno da ćemo premašiti cilj od 1,5°C iz Pariskog sporazuma, a lideri koji se sastanu na COP28 moraće da se dogovore o brzom smanjenju emisija fosilnih goriva čak i da bi cilj od 2°C održao živim.
Ova studija takođe procenjuje preostali budžet za ugljenik pre nego što se cilj od 1,5°C dosledno prekrši tokom više godina, a ne samo za jednu godinu.
Na trenutnom nivou emisija, tim Global Carbon Budget procenjuje 50% šanse da će globalno zagrevanje konstantno premašiti 1,5°C za oko sedam godina.
Ova procena je podložna velikim neizvesnostima, prvenstveno zbog neizvesnosti o dodatnom zagrevanju koje dolazi od agenasa koji nisu CO 2, posebno za ciljeve od 1,5°C koji se približavaju trenutnom nivou zagrevanja.
Međutim, jasno je da preostali budžet za ugljenik — a samim tim i vreme koje je preostalo da se ispuni cilj od 1,5°C i izbegne gore uticaji klimatskih promena — brzo ističe.
Profesor Corinne Le Kuere, profesor istraživanja Kraljevskog društva na UEA-inoj Školi za nauku o životnoj sredini, rekla je: „Najnoviji podaci o CO 2 pokazuju da trenutni napori nisu dovoljno duboki ili široko rasprostranjeni da globalne emisije dovedu na silaznu putanju prema neto nuli, ali neki trendovi u emisijama počinju da se pomeraju, pokazujući da klimatske politike mogu biti efikasne.“
„Globalne emisije na današnjem nivou brzo povećavaju koncentraciju CO 2 u našoj atmosferi, izazivajući dodatne klimatske promene i sve ozbiljnije i rastuće uticaje.
„Sve zemlje treba da dekarbonizuju svoje ekonomije brže nego što su trenutno da bi izbegle gore uticaje klimatskih promena.
Izveštaj o globalnom karbonskom budžetu, koji je izradio međunarodni tim od više od 120 naučnika, pruža godišnje ažurirane informacije koje su recenzirali stručnjaci, nadovezujući se na utvrđene metodologije na potpuno transparentan način.