Histerektomija, čak i ako su jajnici pošteđeni, može dovesti do većeg rizika za žene od konstelacije kardiovaskularnih faktora rizika poznatih kao metabolički sindrom, pokazuju nova istraživanja.
Nalazi, predstavljeni prošlog meseca na naučnoj konferenciji Američkog udruženja za srce u Filadelfiji, dovode u pitanje dugotrajno uverenje da bi histerektomija koja štede jajnike mogla da zaštiti ženu od rizika povezanih sa srcem povezanih sa uklanjanjem materice. Istraživanje se smatra preliminarnim sve dok se potpuni nalazi ne objave u recenziranom časopisu.
„Žene koje dobiju histerektomiju možda ne shvataju da su izložene kardiovaskularnom riziku“, rekla je viši istraživač i kardiolog dr Erin Mičos, direktorka istraživanja kardiovaskularnog zdravlja žena i vanredni profesor medicine na Medicinskom fakultetu Džon Hopkins u Baltimoru. „Možda će im trebati više pažnje da se proveri zdravlje srca, čak i ako su jajnici očuvani.“
Procenjuje se da je 20 miliona žena u SAD imalo operaciju uklanjanja materice, proceduru poznatu kao histerektomija. To je vodeća ginekološka procedura u zemlji i radi se za lečenje raznih stanja, kao što su rak jajnika, materice ili grlića materice, fibroidi, endometrioza ili teško vaginalno krvarenje. Prethodna istraživanja su povezala ranu menopauzu, izazvanu histerektomijom, sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, posebno moždanog udara.
U nastojanju da se spreči taj dodatni rizik, materica se može ukloniti, ali ne i jajnici, koji onda mogu nastaviti da proizvode estrogen i druge hormone. Smatralo se da očuvanje jajnika ako se histerektomija uradi tokom godina rađanja nudi određenu zaštitu od kardiovaskularnih bolesti odlaganjem menopauze. Ali sve veći broj istraživanja baca sumnju na tu premisu.
Na primer, studija o menopauzi iz 2018. godine otkrila je da su žene od 35 ili mlađe koje su imale histerektomiju bez jajnika ipak suočene sa 4,6 puta većim rizikom od srčane insuficijencije i 2,5 puta povećanim rizikom od srčanih oboljenja. Ali postoji malo podataka o odnosu između histerektomija koje štede jajnike i metaboličkog sindroma, grupe stanja koja povećavaju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. To uključuje veliki obim struka, visok krvni pritisak, visok nivo glukoze u krvi, visoke trigliceride i nizak „dobar“ HDL holesterol. Metabolički sindrom se dijagnostikuje kada neko ima najmanje tri od njih.
U novoj studiji, istraživači su posmatrali etnički raznoliku grupu žena sa šest lokacija širom SAD-Baltimora; Chicago; Forsith Counti, Severna Karolina; Los Anđeles; Sent Pol, Minesota; i Njujork Siti. Nešto više od polovine od 3.367 žena, koje su imale u proseku 59 godina, reklo je da su ili uklonile matericu ili jajnike, ili oboje. Tokom 10 godina praćenja, istraživači su upoređivali rizik kod žena za razvoj metaboličkog sindroma sa rizikom kod žena kojima nisu uklonjene materica ili jajnici.
Sveukupno, žene kojima su uklonjena materica, jajnici ili oba imaju veću vjerovatnoću da razviju metabolički sindrom od onih bez takve istorije. Žene kojima je uklonjena samo materica suočile su se sa 52% većim rizikom, u poređenju sa 38% većim rizikom za žene kojima su uklonjeni i materica i jajnici.
Žene koje su razvile metabolički sindrom bile su starije, češće su bile gojazne, manje fizički aktivne, verovatnije su rodile troje ili više dece i verovatnije su bile u menopauzi od onih koje nisu razvile metabolički sindrom. Oni koji su bili na hormonskoj terapiji imali su manje šanse da razviju metabolički sindrom.
„Postoji percepcija da su histerektomije koje štede jajnike bezbednije za kardiovaskularno zdravlje žena“, rekla je kardiolog dr Laksmi Mehta, koja drži katedru Sarah Ros Soter za istraživanje kardiovaskularnog zdravlja žena u Medicinskom centru Veksner Univerziteta Ohajo u Kolumbusu. „Pacijentima se kaže: ‘Poštedećemo vaše jajnike da zaštitimo vaše srce.’ Ali ova studija sugeriše da ideja da očuvanje jajnika pomaže nije tačna.
„Odluke se donose o telu žene i moramo da se uverimo da imamo prave podatke za donošenje tih odluka“, rekao je Mehta, koji nije bio uključen u istraživanje.
Zašto histerektomije koje štede jajnike mogu doprineti kardiovaskularnom riziku ostaje nejasno. Michos je rekao da bi moglo biti da histerektomija smanjuje dotok krvi u jajnike, što može izazvati probleme sa njihovom funkcijom.
„Takođe je moguće da izolovani hirurški zahvat nije predisponirao ženu na veći rizik od metaboličkog sindroma“, rekao je vodeći istraživač dr Erik Broni, postdoktorski saradnik na odseku za medicinu fetusa majki na Univerzitetu u Pensilvaniji u Philadelphia. Umesto toga, rekao je, moglo bi biti da je žena već imala faktore rizika za metabolički sindrom koji jednostavno još nisu pokazivali znakove ili izazivali simptome. „Verovatno su ovi faktori rizika demaskirani i pogoršani hirurškim zahvatom.
Bez obzira na razlog, nalazi sugerišu da žene kojima je potrebna histerektomija treba pažljivo da razmotre svoje mogućnosti i da obrate veliku pažnju na faktore rizika za zdravlje srca, rekao je Mehta.
„Bez obzira na vrstu histerektomije koju žena ima, ona treba da ostane na vrhu svojih kardiovaskularnih faktora rizika pre operacije, posle operacije i do kraja svog života“, rekla je ona.
„Bilo da je uzročno ili kao rezultat zajedničkih faktora rizika, postoji veza. Ove žene treba da imaju dobar kardiovaskularni skrining, uključujući proveru krvnog pritiska, glukoze u krvi i lipida, kao i da vode zdrav način života“, rekao je Mehta.
