Studija koju je vodio profesor obrazovanja Martin Neugebauer sa Freie Universitat Berlin i objavljena u Evropskom sociološkom pregledu pokazuje da je životno zadovoljstvo mladih značajno opalo tokom pandemije. Pad je bio tri puta veći nego među ukupnom nemačkom populacijom.
Nojgebauer, stručnjak za obrazovanje na Freie Universitat Berlin, u saradnji sa Aleksandrom Pacinom sa Univerziteta u Bambergu, Hansom Ditrihom sa Instituta za istraživanje zapošljavanja i Malteom Sandnerom sa Tehnološkog instituta u Nirnbergu, ispitivao je efekte pandemije na život. zadovoljstvo srednjoškolaca u poslednjoj godini srednjeg obrazovanja između početka pandemije početkom 2020. i početkom 2022. godine.
Tinejdžeri između 16 i 19 godina suočavaju se sa brojnim izazovima tokom ovog perioda svog života čak i pod „normalnim“ okolnostima. Ali za ovu starosnu grupu, 2020. i 2021. su bile izuzetno teške godine s obzirom na to da su mladi bili podvrgnuti višestrukim karantinama, socijalnoj izolaciji i čestim prekidima redovnog školovanja i vannastavnih aktivnosti. Kao rezultat toga, postojala je značajna zabrinutost zbog dugoročnih negativnih efekata koje bi pandemija COVID-19 i ograničenja i uznemirenost koja su usledila mogla imati na adolescente i mlade odrasle osobe.
Međutim, prethodne studije su se često fokusirale isključivo na efekte prvog talasa pandemije, što znači da su dugoročni uticaji ostali neprijavljeni. U većini studija takođe je nedostajala kontrolna grupa koja bi uporedila kako je zadovoljstvo životom napredovalo među ljudima koji nisu bili pogođeni pandemijom.
„Uspeli smo da popunimo ovu prazninu u znanju gledajući kako se zadovoljstvo životom razvijalo među mladima tokom dve godine pandemije i upoređujući to sa trendovima među mladima u istoj fazi razvoja, ali koji nisu doživeli pandemiju. Studija takođe opisuje za koja su ograničenja ovi mladi ljudi smatrali da su posebno opterećujuća“, objašnjava Nojgebauer.
Istraživači su uporedili podatke o zadovoljstvu životom 2.698 tinejdžera koji su bili pogođeni pandemijom i upoređivali ih sa podacima od 4.834 tinejdžera u istoj fazi razvoja, ali koji nisu doživeli pandemiju.
Podaci o „korona kohorti“ potiču iz longitudinalne studije koju je sproveo Institut za istraživanje zapošljavanja (IAB) o tinejdžerima koji završavaju poslednju godinu srednje škole u Nemačkoj pre pandemije u jesen 2019. kao i tokom naredne dve godine tokom zima 2020/2021 i zima 2021/2022. Podaci o kohorti „pre pandemije“ došli su od Nacionalnog panela za obrazovne studije (NEPS) i obuhvatili su maturante srednjih škola u Nemačkoj od 2014. do 2018. godine.
Rezultati studije pod nazivom „Dve godine pandemije značajno su smanjile zadovoljstvo životom mladih: dokazi iz poređenja sa podacima panela pre COVID-19“ pokazali su značajno smanjenje zadovoljstva životom za vrednost skale od oko 0,8 na skali zadovoljstva životom ( što odgovara veličini efekta od d = 0,4) koji je trajao najmanje dve godine nakon što je pandemija prvi put počela. Ovo ukazuje da je pad zadovoljstva životom mladih tri puta veći nego u ukupnoj populaciji koja je imala vrednost skale od 0,24.
„Smanjenje zadovoljstva životom ove veličine je veoma neobično. Obično vidimo pad ove prirode samo nakon nekoliko razornih životnih događaja, kao što je nezaposlenost ili smrt supružnika“, kaže Nojgebauer.
Studija ne samo da detaljno opisuje posledice pandemije, već i ukazuje na to koji su propisi o higijeni i socijalnom distanciranju mladi ljudi najviše opterećivali. U zimu 2021/2022, 54% ispitanika, koji bi tada imali od 18 do 19 godina, reklo je da se oseća pod uticajem ili snažno pogođenim ograničenjima slobode kretanja, kao što su zabranjeni festivali i kulturni događaji. (47%) i zatvaranje kafića i klubova (44%).
Manji broj ispitanika je zasmetao obavezom nošenja maski za lice, zatvaranjem škola i univerziteta i restrikcijama na sportskim događajima, a tek trećina anketiranih se oseća pod uticajem ili pod velikim uticajem takvih mera. „Mnogi ljudi su se navikli na maske, ali su otkrili da ne mogu slobodno da se kreću ili da se druže teže podnose“, kaže Nojgebauer.
Studija naglašava da su hitno potrebne posebne mere podrške mladim ljudima kako bi bili u stanju da se lakše nose sa psihološkim posledicama sa kojima se suočavaju usred i nakon vanrednih situacija. Njeni autori kažu da će ovi nalazi biti od suštinskog značaja za buduće političke odluke i za smišljanje mera u sličnim kriznim situacijama.
Jedno pitanje na koje studija ostaje bez odgovora jeste da li se situacija mladih odraslih poboljšala od kraja pandemije i zaključenja mera obuzdavanja. „Trenutno smo u procesu rasvetljavanja ovog pitanja“, kaže Nojgebauer.
