Porast samoubistava dece u SAD od 2010. delimično je podstaknut opioidnom krizom u zemlji, za koju su prethodne studije otkrile povećane stope zanemarivanja dece i izmenjene životne aranžmane u domaćinstvu, prema novoj studiji korporacije RAND.
Analiza povezuje porast broja samoubistava dece sa preformulisanjem opioida na recept kako bi se obeshrabrila zloupotreba, što je dovelo do naglog porasta upotrebe nedozvoljenih opioida kao što je heroin i možda doprinelo rastu tržišta nedozvoljenih opioida.
Geografske oblasti koje su bile više izložene efektima preformulacije jer su imale veću stopu zloupotrebe leka OkiContin na receptu doživele su oštriji rast stope samoubistava dece nego u drugim regionima nacije. Nalazi su objavljeni u časopisu Demografija.
„Iako upotreba nedozvoljenih opioida nije porasla među decom, čini se da su na njih negativno uticali širi efekti krize sa nedozvoljenim opioidima“, rekao je Dejvid Pauel, vodeći autor studije i viši ekonomista u RAND-u, neprofitnoj istraživačkoj organizaciji. „Oblasti koje su više pogođene prelaskom na nedozvoljene opioide zbog viših stopa prethodne zloupotrebe OkiContina pokazale su oštriji rast stope samoubistava dece.
Nakon generalnog pada decenijama, stope samoubistava među decom uzrasta od 10 do 17 godina su se ubrzale od 2011. do 2018. na neviđenom nivou iu neviđenom trajanju. Među decom uzrasta od 10 do 17 godina, samoubistvo je bilo drugi vodeći uzrok smrti u 2020. Uzroci ovog povećanja su uglavnom neutvrđeni.
Pozivajući se na porast stope samoubistava dece, nekoliko medicinskih grupa, uključujući Američku akademiju za pedijatriju, proglasilo je nacionalno vanredno stanje u oblasti mentalnog zdravlja dece 2021. Sama kriza sa opioidima se smatra vanrednim stanjem na nacionalnom nivou, ali se ove dve krize generalno smatraju nezavisni pre ovog istraživanja.
Pauel je procenio vezu između samoubistva dece i krize sa opioidima analizirajući informacije iz Nacionalnog sistema vitalne statistike Višestruki uzrok smrti i Nacionalne ankete o upotrebi droga i zdravlju. Period studiranja je bio od 1980. do 2020. godine.
Opioid OkiContin je preformulisan 2010. kako bi se otežalo drobljenje pilula za ubrizgavanje ili ušmrkavanje leka. Ova promena je dovela do toga da ljudi koji su zloupotrebljavali opioide traže druge izvore droga, što je dovelo do velikog povećanja upotrebe nedozvoljenih opioida.
Nakon preformulisanja, stopa samoubistava dece počela je brzo da raste, otkrio je Pauel. Ovaj rast je bio jedinstveno dug po trajanju i veliki po veličini u odnosu na godišnje stope samoubistava od 1980. godine.
Bilo je malo dokaza o promenama u stopama predoziranja drogom kod dece uzrasta od 10 do 17 godina, što ukazuje na malu promenu u nedozvoljenoj upotrebi opioida u grupi.
Pauel je uporedio stopu povećanog samoubistva dece na državnom nivou, upoređujući stope rasta u državama sa najvećim problemima sa nedozvoljenim opioidima sa drugim državama. Države u kojima je nedozvoljena upotreba opioida bila češća, konstantno su imale veći rast broja samoubistava dece.
„Rezultati su u skladu sa porastom nelegalne upotrebe opioida među odraslom populacijom, što dovodi do pogoršanja uslova za decu povećanjem stope zanemarivanja dece“, rekao je Pauel.
Ekstrapolaciona analiza je sugerisala da preformulisanje OkiContina može da objasni 49% porasta dečjih samoubistava od 2011. do 2020. Efekti preformulisanja na samoubistva dece su neproporcionalno uticali na belu decu i decu azijsko-američkih i pacifičkih ostrva.
„Ova studija pruža dokaze o važnosti društvene promene — preformulisanja OkiContina — kao potencijalno važnog faktora koji doprinosi nedavnom neobjašnjivom porastu broja samoubistava dece“, rekao je Pauel. „Prelazak na nedozvoljene opioide promenio je domaćinstva i društvo na nekoliko dokumentovanih načina i verovatno na bezbroj neproučenih dimenzija.
Studija sugeriše da će se društveno okruženje za decu samo pogoršati ako se ne preduzme više akcija za rešavanje opioidne krize u zemlji.
