Afričke zemlje mogu istovremeno da se pozabave klimatskim promenama i poboljšaju javno zdravlje smanjenjem zagađenja vazduha. U mnogim slučajevima ove akcije imaju i druge društvene, ekonomske, ekološke ili zdravstvene koristi.
Zajedničko rješavanje ovih pitanja je izazov jer su često u nadležnosti različitih vladinih odjela. Međunarodne klimatske promene, zdravlje i razvojni procesi često su takođe odvojene rasprave. Međutim, po prvi put, ove godine na COP28, ceo dan će biti posvećen diskusiji o vezama između klimatskih promena i zdravlja.
U septembru 2023. godine, Afrička unija, Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, Koalicija za klimu i čist vazduh i Institut za životnu sredinu Stokholma objavili su tehnički izveštaj koji stoji iza Integrisane procene zagađenja vazduha i klimatskih promena za održivi razvoj u Africi na Afričkom samitu o klimi u Najrobiju, Kenija.
Izveštaj je identifikovao akcije koje bi se mogle preduzeti širom Afrike u kratkom, srednjem i dugoročnom periodu kako bi se istovremeno rešile klimatske promene i poboljšalo javno zdravlje. Ove akcije smanjuju izloženost toksičnom zagađenju vazduha i postižu druge razvojne prioritete navedene u Agendi Afričke unije 2063 — Afrika koju želimo.
Ona se zasniva na snažnim dokazima da je zagađenje vazduha vodeći zdravstveni rizik; da se uzroci zagađenja vazduha u velikoj meri preklapaju sa uzrocima klimatskih promena; i da postoje lako dostupne politike i mere koje istovremeno donose korist svakom pitanju.
Služili smo kao kopredsedavajući, članovi upravnog odbora i koordinatori integrisane procene. Okupili smo ekspertizu u oblasti klimatskih promena, zagađenja vazduha, javnog zdravlja, energetike i poljoprivrede. Pridružili smo se preko 100 autora iz 17 afričkih zemalja i predstavnicima ministarstava za klimatske promene u 35 zemalja da bismo napravili izveštaj.
U suštini, izveštaj procenjuje kako bi se klimatske akcije mogle primeniti širom Afrike i koristi od toga. To pokazuje da bi se, kroz 37 prioritetnih akcija, moglo izbeći stotine hiljada prevremenih smrti godišnje zbog poboljšanog kvaliteta vazduha. Ovo će takođe smanjiti doprinos Afrike klimatskim promenama.
Izveštaj ističe pet ključnih razloga zašto bi ove akcije trebalo da budu prioritet:
Nedostatak akcije za proveru ključnih izvora emisije oduzima zdravlje Afrikancima. Afrika je odgovorna za oko 4% globalnih emisija ugljen-dioksida koji izazivaju klimatske promene. Nastalo zagađenje vazduha ima snažan uticaj na javno zdravlje.
U 2019, zagađenje vazduha izazvalo je 1,1 milion prevremenih smrti na kontinentu. Smrtni slučajevi su se uglavnom dešavali od kuvanja na drva i ćumura (skoro 700.000 prevremenih smrti) i lošeg kvaliteta spoljašnjeg vazduha (skoro 400.000 prevremenih smrti).
Zagađenje vazduha posebno pogađa decu. Oko 56% globalnih smrtnih slučajeva novorođenčadi povezanih sa zagađenjem vazduha dešava se u Africi (383.000 smrtnih slučajeva odojčadi).
Izvori zagađenja vazduha i emisija koje izazivaju klimatske promene snažno se preklapaju u Africi. Oni uključuju goriva koja se koriste za kuvanje, transport, proizvodnju električne energije i industriju, poljoprivredu i upravljanje otpadom.
Bez akcije, doprinos Afrike klimatskim promenama mogao bi se utrostručiti do 2063. Uticaji na zdravlje i klimatske promene bi se mogli pogoršati jer bi se uticaj zagađenja vazduha na zdravlje više nego udvostručio.
Bez intervencije, projektovani ekonomski razvoj, stanovništvo i urbanizacija bi značajno povećali potrošnju goriva i električne energije i više nego utrostručili potražnju za transportom, hranom i stvaranjem otpada.
Stotine hiljada prevremenih smrti svake godine moglo bi se izbeći klimatskim delovanjem u Africi. Procena je identifikovala 37 konkretnih akcija u pet oblasti koje bi mogle da kontrolišu klimatske promene i smanje zagađenje vazduha. Pet oblasti su
Ako bi se sprovelo svih 37 akcija, najštetnije emisije zagađivača vazduha mogle bi da budu smanjene za 35% do 2030. i 80% do 2063. To bi spasilo živote 180.000 ljudi koji bi mogli prerano umreti godišnje do 2030. 800.000 do 2063. Najefikasnije akcije uključuju:
Istih 37 akcija može smanjiti doprinos Afrike klimatskim promenama za 20% do 2030. godine i za 60% do 2063. godine.
Uticaji klimatskih promena koje će Afrika trpeti prvenstveno su određeni budućim putevima emisije drugih kontinenata koji emituju većinu emisija gasova staklene bašte. Zbog toga je imperativ za zdravstvenu zaštitu u Africi da drugi regioni brzo smanje svoje emisije gasova staklene bašte.
Međutim, procena pokazuje da bi sprovođenje 37 akcija moglo da ograniči negativne efekte regionalnih klimatskih promena na padavine i temperaturu. Ovo je posebno u regionu Sahela. Ovo bi moglo značajno smanjiti degradaciju zemljišta i zaštititi proizvodnju hrane.
Akcije se preduzimaju, ali ih je potrebno brzo povećati. U proceni se ističe da se sve preporučene akcije trenutno sprovode u Africi. Povećanje u Africi zahteva dobro finansiran i bogat program za čist vazduh na celom kontinentu. Izveštaj preporučuje da takav program pokriva razvoj i primenu nacionalnih propisa, regionalnih standarda i transparentno praćenje napretka.
Afrička ministarska konferencija o životnoj sredini pozvala je na to da program čistog vazduha treba da bude koordinisan snažnim inicijativama koje predvode zemlje, kaskadnim ka regionalnim ekonomskim zajednicama i višim nivoima politike.
COP28 se može koristiti za ubrzanje preporuka iz izveštaja za održivi razvoj u Africi. Dodatna posvećenost sprovođenju i praćenju ovih mera, kao i nova finansijska sredstva i investicije za postizanje obima, pomogle bi da se osigura da akcije klimatskih promena budu od koristi ljudima širom kontinenta.
