Dok je šećer najčešće imenovan krivac za razvoj dijabetesa tipa 2, bolje razumevanje uloge masti je takođe neophodno. Analizirajući krvne profile desetina ljudi koji pate od dijabetesa ili preddijabetesa, ili kojima je pankreas delimično uklonjen, istraživači sa Univerziteta u Ženevi (UNIGE) došli su do dva velika otkrića.
Prvo, lipidni sastav krvi i masnog tkiva varira tokom dana i menja se u zavisnosti od dana kod dijabetičara koji imaju veći nivo toksičnih lipida. Drugo, jedan tip lipida, lizoPI, je sposoban da pojača lučenje insulina kada beta ćelije koje ga normalno proizvode otkazuju.
Ovi rezultati, objavljeni u časopisima Cell Reports Medicine i Diabetes, mogu imati važne implikacije za lečenje pacijenata sa dijabetesom.
Uloga lipida u fiziološkim i patološkim procesima ljudskog metabolizma postepeno postaje sve jasnija, posebno kod dijabetesa tipa 2, jednog od najrasprostranjenijih ozbiljnih metaboličkih poremećaja. Zahvaljujući najsavremenijim alatima, posebno masenoj spektrometriji, istraživači su sada u mogućnosti da istovremeno izmere nivoe nekoliko stotina različitih tipova lipida, svaki sa svojim specifičnim karakteristikama i korisnim ili štetnim efektima na naš metabolizam.
„Identifikovanje koji su lipidi najprisutniji kod dijabetičara tipa 2 moglo bi da pruži osnovu za širok spektar intervencija: rano otkrivanje, prevenciju, potencijalne terapijske ciljeve ili personalizovane preporuke – mogućnosti su ogromne“, ukazuje Charna Dibner, profesor na Odseku za Hirurgije, i Pjer Mehler, profesor na Katedri za fiziologiju ćelije i metabolizam, na Medicinskom fakultetu UNIGE, i članovi Fakultetskog centra za dijabetes, koji su vodili ove studije.
„Zbog toga smo izvršili detaljnu analizu krvnih profila pacijenata regrutovanih u četiri evropske zemlje i potvrdili neke od naših rezultata na mišjem modelu bolesti.
Tim koji je predvodila profesorka Čarna Dibner, specijalista za cirkadijalne ritmove kod metaboličkih poremećaja, izvršio je „lipidomsku” analizu dve grupe pacijenata kako bi utvrdio profil, tokom 24-časovnog ciklusa, više lipida prisutnih u krvi. i masno tkivo.
„Razlike između lipidnih profila dijabetičara tipa 2 i osoba bez dijabetesa posebno su izražene u ranim jutarnjim časovima, kada postoji povećanje određenih toksičnih lipida“, objašnjava istraživač. „Zašto? Još ne znamo. Ali ovo bi moglo biti marker težine dijabetesa i otvara put personalizovanoj nezi prema specifičnom hronotipu svakog pacijenta.“
A implikacije idu dalje od dijabetesa: ako se uzorci uzimaju u veoma različito doba dana, rezultati mogu biti iskrivljeni i dati kontradiktorne rezultate. „U klinici je ista stvar: pregled koji se obavlja ujutru ili uveče, ili tretman koji se uzima u različito vreme, može uticati na dijagnozu, pa čak i na efikasnost lečenja.
Charna Dibner i Pierre Maechler proširili su svoje lipidomske analize kako bi uključili ne samo ljude sa dijabetesom tipa 2, već i mišji model preddijabetesa i pacijente koji su nakon operacije izgubili oko polovine svojih beta ćelija koje proizvode insulin. „Otkrili smo da se vrsta lipida, lizoPI, povećava kada dođe do oštrog smanjenja funkcionalnih β ćelija, čak i pre pojave kliničkih simptoma dijabetesa.“
Naučnici su zatim davali lisoPI miševima sa dijabetesom i primetili povećanje proizvodnje insulina. „Isti fenomen se desio in vitro, na ćelijama pankreasa kod pacijenata sa dijabetesom“, dodaje Pjer Mehler. „LizoPI stoga imaju kapacitet da pojačaju lučenje insulina delujući kao štaka kada se broj beta ćelija smanji ili kada ove ćelije ne funkcionišu. Ipak, određene namirnice, kao što su mahunarke, prirodno sadrže lizoPI prekursore.“
Iznošenjem na videlo neslućene uloge lizoPI, istraživači će moći da istraže nove puteve otvorene njihovim otkrićima. Razvoj dijetetskih suplemenata ili čak molekula specifičnih za lizoPI receptore mogao bi biti zanimljiva strategija za kontrolu dijabetesa, kao što bi moglo bolje uzeti u obzir hronobiološke profile pacijenata.
