Hispano-latinoamerikanke sa istorijom hipertenzivnih poremećaja trudnoće (HDP) – stanja obeležena visokim krvnim pritiskom tokom trudnoće – imaju veću verovatnoću da će decenijama kasnije imati abnormalnosti u strukturi i funkciji srca u poređenju sa ženama bez istorije HDP, prema studiji koju podržava Nacionalni institut za zdravlje.
Nalazi, objavljeni u časopisu Hipertension, takođe sugerišu da, iako visok krvni pritisak kasnije u životu može doprineti ovim abnormalnostima, HDP igra veću ulogu, značajno povećavajući rizik kod žena od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
„Promene u strukturi i funkciji srca koje otkriva ova studija su poznati prediktori kardiovaskularnih događaja kao što su srčana insuficijencija, pa čak i smrt“, rekla je dr Jasmina Varagić, programski službenik u odeljenju za vaskularnu biologiju i hipertenziju u Nacionalnom srcu, Institut za pluća i krv (NHLBI), deo NIH.
„Ovi nalazi naglašavaju važnost prepoznavanja HDP-a kao važnog faktora rizika za ove buduće probleme, posebno u ovoj nedovoljno proučavanoj populaciji žena.“
Stope HDP-a, koje uključuju preeklampsiju, eklampsiju i gestacijsku hipertenziju, više su se nego udvostručile između 2007.-2019. u SAD, pri čemu su latinoameričke/latinoameričke žene imale najvišu stopu od preko 60 slučajeva na 1.000 živorođenih.
Prethodne studije su pokazale da među ženama koje imaju HDP, do 20% će nastaviti da ima visok krvni pritisak šest meseci nakon porođaja i da će takođe imati do 10 puta veći životni rizik od hronične hipertenzije. Ali istraživačima nije bilo jasno kako je HDP izazivao visok rizik od kardiovaskularnih bolesti koje su mnoge od ovih žena kasnije razvile.
„Pre naše studije pitanje je bilo: da li se abnormalnosti u strukturi i funkciji srca razvijaju zbog samog HDP-a ili zato što mnoge žene koje imaju HDP zatim razvijaju hronični visok krvni pritisak?“ pitao je Odajme Kesada, MD, medicinski direktor Centra za žensko srce u bolnici Hrist, i glavni autor studije. „Naša studija pomaže da se odgovori na ovo pitanje.“
Za studiju, istraživači su koristili učesnike u Hispanic Communiti Health Studi/Studi of Latinos (HCHS/SOL), kohorti Hispanic/Latino odraslih u zajednici zasnovanoj na više centara. Kohorta je uključivala 5.168 žena koje su imale najmanje jednu prethodnu trudnoću i čija je prosečna starost bila 58,7 godina – daleko iznad reproduktivnog doba – u vreme studije.
Učesnici su bili podvrgnuti ultrazvučnom skeniranju kako bi pronašli promene u strukturi i funkciji srca, fokusirajući se na levu komoru, koja se smatra radnim konjem srca koji pumpa krv u telo. Istraživači su tražili promene u debljini i obliku ventrikula i koliko dobro se srce stišće i opušta.
Istraživači su otkrili da je prethodni HDP bio povezan sa promenama u načinu na koji se srce kontrahuje i opušta, povećanom debljinom srčanog zida i većim stopama abnormalne geometrije u levoj komori. Poznato je da ove abnormalnosti, posebno u geometriji leve komore, predviđaju buduće kardiovaskularne događaje, uključujući srčanu insuficijenciju, ishemijsku bolest srca i iznenadnu srčanu smrt.
Istraživači su takođe otkrili da je hipertenzija kasnije u životu samo deo promena uočenih u strukturi i funkciji srca. Na primer, otkrili su da je hipertenzija koju su iskusile žene u vreme studije objasnila samo 14% rizika od abnormalne geometrije leve komore, dok je ostatak objašnjeno postojanjem HDP-a u vreme njihove trudnoće.
„Ovo naglašava važnost ranog nadzora srčanih abnormalnosti kod žena čija je trudnoća komplikovana HDP-om, kao i važnost upravljanja visokim krvnim pritiskom kako bi se sprečile kardiovaskularne bolesti kasnijeg života“, rekao je Varagić. Dodala je da faktori osim krvnog pritiska koji povezuju HDP sa srčanim abnormalnostima kasnijeg života trebaju dalje istraživanje.
