Mnogi roditelji znaju da glasna buka može oštetiti sluh deteta. Veoma glasni zvuci — na primer iz vatrometa ili vatrenog oružja — mogu izazvati trenutnu štetu. Korišćenje ličnih uređaja za slušanje muzike, video zapisa i časova takođe može prouzrokovati štetu ako su preglasni.
Ali takođe učimo da previše bučno okruženje može imati štetne efekte koji prevazilaze sluh.
Buka iz životne sredine—poznata i kao „zagađenje bukom“—dolazi iz izvora oko nas. To uključuje drumski saobraćaj, avione i aerodrome, vozove i vetroparkove. Unutrašnji izvori buke kao što su televizori i uređaji takođe mogu biti preglasni.
Manja je verovatnoća da buka iz okoline izaziva probleme sa sluhom nego glasna buka ličnih uređaja i aktivnosti kao što su koncerti, sportske igre, plesovi i proslave. Ipak, buka iz okoline može imati štetne efekte na učenje, ponašanje i san dece.
U poređenju sa odraslima, deca mogu biti osetljivija na efekte buke jer rastu i razvijaju se. Takođe mogu imati manje kontrole nad tim gde provode vreme. Deca koja žive u manje bogatim sredinama češće će biti izložena višim nivoima buke u životnoj sredini.
Buka iz okoline može uticati na učenje dece, kao što je u previše bučnim učionicama i ustanovama za brigu o deci.
Čitanje, pamćenje i dobar rad na testovima mogu biti teški kada ima previše pozadinske buke ili bučnih razgovora. Avioni koji lete iznad glave mogu otežati razumevanje onoga što nastavnik govori. Nastavnici će možda morati da prekidaju časove da sačekaju da prođu avioni. Osećaj ljutnje zbog buke može dovesti do toga da deca izgube fokus na časovima.
Takođe, za odojčad i decu koja uče kako da govore, bučno okruženje može im otežati razumevanje govora.
Buka iz okoline takođe može uticati na to kako se deca igraju, što je važno za njihov razvoj. Mnoga deca su izložena pozadinskoj buci od televizora koji su ostali uključeni čak i ako dete ne gleda aktivno. Kada su televizori ostavljeni uključeni, bebe i mala deca se ne fokusiraju toliko niti dugo na igru sa igračkama.
Buka često ometa san. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, milioni ljudi pate od lošijeg sna zbog noćne buke iz saobraćaja i drugih izvora. Istraživanja sprovedena uglavnom kod odraslih pokazuju da čak i niski nivoi noćne buke u životnoj sredini izazivaju više pokreta tela, buđenja i drugih poremećaja sna. One se dešavaju iako ih osoba koja spava nije svesna. Loš san može izazvati pospanost tokom dana i uticati na učenje dece.
Pored toga, previše buke može uzrokovati da telo osobe ima odgovor na stres. To možemo videti kod prevremeno rođenih beba u neonatalnim jedinicama intenzivne nege (NICU), na primer. Kada su ove bebe izložene alarmima, telefonima, ventilatorima, pumpama, monitorima i inkubatorima, može doći do promena u njihovom disanju, pulsu i nivou kiseonika. Buka može povećati krvni pritisak dece, a kod odraslih, dugotrajna izloženost buci čak povećava rizik od srčanog udara.
Neka deca sa posebnom osetljivošću — kao što je poremećaj autističnog spektra (ASD), poremećaj hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje (ADHD), poremećaji senzorne obrade ili razlike u učenju — mogu biti uznemireni zvucima ili bukom koji obično ne smetaju deci bez ovih stanja.
Potrebno je više istraživanja da bi se saznalo više o tome kako se efekti buke povećavaju tokom života. U međuvremenu, znamo dovoljno da preduzmemo korake da smanjimo izloženost dece.
Mnoge odeljenja za intenzivnu negu, bolnice, škole i ustanove za brigu o deci radile su na smanjenju nivoa buke. Kao roditelj, takođe možete preduzeti korake da smanjite izloženost porodice buci u životnoj sredini.
