Za samo dva meseca, blizanci stavljeni na eksperimentalnu vegansku ishranu imali su niži insulin, smanjenu težinu i smanjen nivo proteina koji je povezan sa srčanim oboljenjima i moždanim udarom, pokazuju nova istraživanja.
Nalazi pružaju još više dokaza koji pokazuju da veganska ishrana nije samo najbolja opcija za životnu sredinu – ona može biti odlična i za ljude.
„Na osnovu ovih rezultata i razmišljanja o dugovečnosti, većina nas bi imala koristi od prelaska na biljnu ishranu“, objašnjava Kristofer Gardner, naučnik za ishranu Univerziteta Stanford.
Za svoju studiju, istraživači su regrutovali 22 para zdravih identičnih blizanaca – da bi kontrolisali genetske, odgojne i životne razlike – i podelili blizance u dve grupe.
Obe grupe su dobile zdravu ishranu koja je sadržala povrće, mahunarke, voće, integralne žitarice, orašaste plodove i semenke. Jedina razlika je u tome što je jedan od svake grupe blizanaca takođe konzumirao ono što se smatra zdravom količinom mesa, dok je ishrana drugog bila strogo biljna.
„Ne samo da je ova studija pružila revolucionaran način da se potvrdi da je veganska ishrana zdravija od konvencionalne ishrane za svejede, već su i blizanci bili nered za rad“, kaže Gardner.
„Isto su se obukli, isto su razgovarali i imali su zafrkanciju između sebe koju biste mogli imati samo ako ste provodili neumereno mnogo vremena zajedno.
Tokom prve četiri nedelje suđenja, obe grupe su im dostavljale posebno pripremljene obroke za doručak, ručak i večeru, a dobijale su i stroga uputstva o tome koje grickalice mogu da jedu. To je uključivalo izbegavanje prerađene hrane i održavanje uravnotežene raznovrsnosti grupa hrane.
Za drugi deo eksperimenta, učesnici su morali da nastave sa ishranom kupovinom i kuvanjem za sebe, još četiri nedelje.
„Iako gubitak težine nije obeshrabren, naš dizajn ishrane nije uključivao propisano ograničenje energije i nije trebalo da bude studija o gubitku težine“, pišu naučnik o hrani sa Stanforda Metju Landri i njegove kolege u svom radu.
„Učesnicima je rečeno da jedu dok se ne zasiti tokom studije.“
Dok su obe grupe poboljšale svoje kardiovaskularno zdravlje, blizanci na biljnoj ishrani doživeli su najveća poboljšanja. Ne samo da su smanjili insulin natašte za 20 procenata, već su snizili i nivoe holesterola lipoproteina niske gustine (LDL-C).
Ovaj protein prenosi molekule masti po telu, posebno holesterol, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Optimalni nivo LDL-C je manji od 100 mg/DL.
Prosečan nivo pre eksperimenta bio je 118,5 mg/dL za svaštojede, koji je pao na 116,1. U veganskoj grupi, on je otišao sa 110,7 na 95,5 mg/dL.
Studija je primetila i očekivani pad vitamina B12, ali kako je to bio tako kratak vremenski period, on još nije postao značajan, smatraju istraživači.
Prelazak na striktno biljnu osnovu može biti rizičan kada se radi na pogrešan način, jer postaje teže dobiti određene kritične hranljive materije kao što je B12. Ljudi koji su potpuni vegani često se podstiču da uzimaju suplemente kako bi se suprotstavili ovom efektu.
Nažalost, doživljavamo snažan pritisak na ovu opciju ishrane, toliko da je veganstvo postalo prljava reč, uprkos tome što se većina ljudi slaže sa principima koji stoje iza toga.
Takođe je izuzetno teško postići one od nas sa zdravstvenim problemima u ishrani.
Ali takođe ne možemo poreći sve veći broj dokaza koji ukazuju na jasne zdravstvene prednosti biljne ishrane. To uključuje gubitak težine, smanjenje krvnog pritiska i smanjenje rizika od dijabetesa i srčanih problema kod različitih etničkih grupa.
Kako je povećanje zdravstvenih markera takođe primećeno u kontrolnoj grupi, samo prelazak na hranu više biljnog porekla takođe može biti od koristi.
Dakle, ako izbegnemo lepljive, polarizovane zamke crno-belog razmišljanja i umesto toga ohrabrujemo jedni druge da donose zdravije izbore umesto da zahtevamo apsolutni prelazak na veganstvo, postoji više šanse da promenimo način razmišljanja i zadržimo promene.
Istraživači to priznaju.
„Veganska ishrana može doneti dodatne prednosti kao što su povećanje crevnih bakterija i smanjenje gubitka telomera, što usporava starenje u telu“, objašnjava Gardner. Ali „ono što je važnije od strogog veganstva je uključivanje više biljne hrane u vašu ishranu.“
