Istraživači su pobliže pogledali neke fosile otiska ptica u Africi, koji se protežu oko 210 miliona godina unazad.
Ovi otisci stopala su misterija: fosili čak i najranijih predaka ptica se ne pojavljuju još 60 miliona godina.
Za ove otiske stopala se zna već dugi niz godina, ali ovde je tim sa Univerziteta u Kejptaunu u Južnoj Africi želeo da uradi sveobuhvatniju analizu fosila, koji su zapravo uzeti sa četiri odvojena mesta u regionu.
Posmatrajući posebno zapise pronađene na lokaciji Maphutseng, dužini od 80 metara (262 stope), istraživači su uspeli da identifikuju dve odvojene vrste (ili morfotipa) otiska stopala, pod kategorijom Trisauropodiscus – to je ime ranije dodeljena ovim ptičjim otiscima sa tri prsta.
„Naši nalazi sugerišu da postoje dva različita morfotipa Trisauropodiscusa, od kojih jedan podseća na otiske stopala koje su napravile ptice“, pišu geolozi Miengah Abrahams i Emese Bordi u svom radu.
Prvi morfotip je pokazao veća, duža stopala, kažu istraživači, sa prstima koji su bliže jedan drugom. Ovi otisci nisu slični drugom tipu fosilizovanog otiska, Anomoepus, za koji istraživači misle da ga je ostavio određeni tip dinosaurusa.
Što se tiče drugog tipa, ovi otisci stopala su u proseku bili oko pola veličine, širi nego što su bili viši, sa vitkijim prstima. Ovaj morfotip je više misterija – ali je bliži sa modernim pticama.
Istraživači smatraju da su otiske stopala koji spadaju u drugu kategoriju morfotipa ostavili najraniji preci ptica. Drugim rečima, dinosaurusi su možda počeli da pokazuju neke osobine nalik pticama mnogo ranije nego što fosilni zapisi sugerišu.
„To što ovi tragovi južne Afrike, koji datiraju iz kasnog trijasa, toliko podsećaju na kenozojske i moderne tragove ptica, potkrepljuje konvergentnu morfologiju pedala kasnomezozojskih arhosaurusa i čvrsto pokazuje da je poreklo morfologije stopala nalik pticama najmanje ~210 miliona godina stari“, pišu istraživači.
Ostaje da se reši misterija koja je drevna zver ostavila ove tragove, ali istraživači misle da bi to bila neka vrsta troprstog arhosaurusa – grana evolucionog drveta koja nam je danas ostavila i ptice i krokodile.
Dok se nastavlja potraga za fosilom koji nam može reći više o životinji odgovornoj za ove otiske, istraživanje nudi fascinantan pogled unazad stotinama miliona godina – i kako su ptice evoluirale od tada.
„Tragovi fosila se mogu koristiti da se zaključi drevna raznolikost, etologija i evolucioni trendovi“, pišu Abrahams i Bordi.
„Ovo je posebno korisno za duboke vremenske intervale tokom kojih se rana istorija grupe životinja oslanja na ograničeni fosilni skeletni materijal.“
