NATO strahuje od nasilja na Balkanu i zato tamo šalje vojna pojačanja, veliku brigu zadaje i zastoj Ukrajine u ratu s Rusijom, a rat Izraela s Hamasom je ozbiljno ugrozio bezbednosne interese Zapada.
To je proizašlo i iz rasprave na upravo okončanom zasedanju šefova diplomatija Atlantskog saveza, mada su saopštenja s tog zasedanja bila štura i jedino usresređena na ukrajinsko-ruski rat, rastuće suparništvo s Kinom i rat u Gazi.
Ni generalni sekretar Jens Stoltenberg u sažetku ministarske rasprave na konferenciji za štampu uopšte nije spomenuo šta su oni rekli o Zapadnom Balkanu, iako je to najavljeno.
Stoltenberg je uoči zasedanja predočio da će „biti rasprave o Zapadnom Balkanu, o razdirućoj i secesionističkoj retorici u Bosni, svedoci smo i ozbiljnog nasilja na severu Kosova, dok ima i zloćudnih delovanja u cilju razdora, uključujući od strane Rusije“.
Na pitanja agencije Beta da o tome kakva je bila rasprava ministara i možda neki zaključak o ključnom pitanju odnosa Beograd-Priština i razvoju na Zapadnom Balkanu, s čijim prvacima je Stoltenberg ;razgovarao samo nekoliko dana ranije, zvaničnici u sedištu NATO su jedino podvukli da je na ministarskom zasedanju „ponovo istaknuta privrženost postojanoj bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana“.
Analitičari u Briselu upućeni u zbivanja unutar NATO su mišljenja da među atlantskim saveznicima posebnu brigu izaziva i dalje teško rešiva normalizacija odnosa Beograd-Priština što je bremenito novim bezbednosnim izazovima i nasiljem i zato Atlantski savez posle pojačanja KFOR-a za 1.000 vojnika, razmatra i nove mere jačanja bezbednosti.
Generalni sekretar NATO je na završnoj konferenciji za štampu, na pitanje novinara albanskih medija s Kosova da li smatra da bi uspostavljanje Zajednice opština na Kosovu sa srpskom većinom značilo da neće biti nasilja i da će to doprineti bezbednosti regiona, uzvratio da je „uveren da bi to bio korak napred… i tome se svakako mora posvetiti“.
Objasnio je da „predlog za formiranje Asocijacije opština sa srpskom većinom može otvoriti put rešenju i napretku u dijalogu uz posredstvo Evropske unije“.
Stoltenberg je rekao i da napadi na vojnike KFOR-a i incident u Banjskoj krajem septembra „svedoče o izazovima s kojima smo suočeni na Kosovu i o važnosti da sve strane smanje zategnutost“.
Jedan od retkih medija koji se osvrnuo na ministarsko zasedanje NATO-a, francuski list „Lezeko“ je napisao da je „više ministara imalo sumorne zaključke iz rasprave“.
„Ministri su se nadali da će moći da čestitaju Ukrajini zbog uspeha kontraofanzive, ali je došlo do ušančenja na frontu bez značajnijeg prodora, a dolazi zima“, dodaje francuski poslovni dnevnik.
List dodaje da, „ako se tome dodaju rat Hamasa i Izraela i porast nasilja na Balkanu, može se zaključiti da je stanje sumorno“.
