Listerioza majke i fetusa je teška bolest koja može dovesti do pobačaja, prevremenog porođaja ili ozbiljne neonatalne infekcije. Ali koje su dugoročne posledice neonatalne listerioze na zdravlje preživelih beba?
Po prvi put, tim naučnika i lekara sa Instituta Pasteur, Universite Paris Cite, Pariske mreže javnih bolnica (AP-HP) i Inserma pratio je razvoj dece zaražene bakterijom Listeria monocitogenes do 5 godina. i uporedio njihov razvoj sa razvojem neinficirane dece iste gestacijske dobi.
Studija je pokazala da su dugoročni ishodi neonatalne listerioze uglavnom posledica prevremenog rođenja. Rezultati, objavljeni u časopisu The Lancet Child & Adolescent Health, omogućiće roditeljima da budu bolje informisani o tome kako se zdravlje njihove dece može razvijati i pomoći u predviđanju potencijalnog početka neurorazvojnih posledica.
Trudnice su danas previše svesne rizika od dobijanja listerioze, infekcije koja se prenosi hranom, tokom trudnoće, i savetuje im se da izbegavaju nepasterizovane sireve, hladno meso i hranu gotovu za jelo koja nije dobro zagrejana. I sa dobrim razlogom, jer posledice mogu biti teške: bakterija Listeria monocitogenes može dovesti do pobačaja, prevremenog porođaja i/ili ozbiljne infekcije kod novorođenčadi (septikemija ili plućna/neurološka infekcija).
U Francuskoj svake godine oboli oko 40 novorođenih beba.
„Od 2009. proučavali smo sve sojeve Listeria i sve pacijente sa listeriozom u Francuskoj – pošto je listerioza bolest koju treba prijaviti – da bismo razjasnili karakteristike bolesti. Jedno od naših pitanja je bilo kako beba sa neonatalnom listeriozom, koja su se oporavila nakon antibiotski tretman, nastavite da rastete i razvijate se“, objašnjava Marc Lecuit, šef Nacionalnog referentnog centra za listeriju i biologiju infekcijske jedinice (Institut Pasteur/Universite Paris Cite/Inserm), profesor zaraznih bolesti na Universite Paris Cite i Necker -Enfants Malades bolnica, i ko-poslednji autor studije.
Tim naučnika i lekara koristio je francusku kohortu MONALISA, koja regrutuje sve potvrđene slučajeve listerioze, da proučava dugoročne neurološke i neurorazvojne posledice infekcije kod preživele dece. Ovo dubinsko praćenje omogućeno je zahvaljujući aktivnom učešću porodica dece, dalo je neviđenu sliku o posledicama neonatalne listerioze na neurokognitivni razvoj dece u ključnom uzrastu prilikom polaska u osnovnu školu.
Multidisciplinarni tim, sastavljen od stručnjaka za zarazne bolesti, pedijatara, neuropsihologa i epidemiologa, pratio je oko 50 dece rođene od majki koje su obolele od listerioze u različitim fazama trudnoće i sproveo sveobuhvatnu procenu zdravlja sa 5 godina.
Kognitivni razvoj je procenjen korišćenjem francuske verzije Vechsler predškolske i primarne skale inteligencije, a motorički i vizuelni razvoj je procenjen korišćenjem fizičkog pregleda dizajniranog za skrining na cerebralnu paralizu i poremećaj razvojne koordinacije. Intervjui sa roditeljima i klinički testovi su takođe korišćeni za procenu sluha, funkcionalne komunikacije i socijalizacije.
Dobijeni rezultati su upoređeni sa rezultatima neinficirane dece iste gestacijske dobi iz dve velike savremene nacionalne kohorte: EPIPAGE-2 (prevremeno rođena deca) i ELFE (donoščad).
Ovaj uporedni pristup je otkrio da je dve trećine novorođenčadi rođene sa listeriozom imalo posledice (kognitivna disfunkcija, problemi sa motoričkom koordinacijom, oštećenje vida ili sluha) u dobi od 5 godina, uglavnom zbog njihovog prevremenog rođenja.
„Sada možemo potvrditi da su dugoročni ishodi neonatalne listerioze uglavnom rezultat prevremeno rođenih, a ne infekcije. Ovi rezultati će omogućiti kliničarima da pruže naučno zasnovano uputstvo roditeljima novorođenčadi sa listeriozom i da ih informišu o razvoju njihovog zdravlje deteta. Oni takođe podržavaju sprovođenje sistematskog dugotrajnog skrininga na moguće posledice kako bi se mogao ponuditi odgovarajući rani tretman, zajedno sa prilagođenom obrazovnom podrškom“, zaključuje Caroline Charlier, naučnica na Jedinici za biologiju infekcija (Institut Pasteur/Universite Paris Cite/Inserm), profesor zaraznih bolesti na Univerzitetu Paris Cite i bolnici Cochin, i prvi autor i koordinator studije.
