Odnos između SAD i Kine je najvažniji na svetu, a poslednjih godina je bio nestabilan i ponekad pod ekstremnim stresom. Ali nedavni sastanak između predsednika Džoa Bajdena i Si Đinpinga u Kaliforniji mogao bi da donese novi zamah globalnoj klimatskoj akciji.
Klimatske promene su prioritetna oblast saradnje dve zemlje, a ključni dokument objavljen je neposredno uoči sastanka predsednika. Izjava Sanilenda o jačanju saradnje u rešavanju klimatske krize ponovo potvrđuje podršku dve zemlje klimatskim akcijama i dodatno institucionalizuje njihovu saradnju.
Lideri obe zemlje shvataju da rešavanje klimatske krize zahteva globalnu kolektivnu akciju—posebno dva najveća svetska zagađivača, koji između njih čine 44% svetskih emisija ugljenika. Čak i tokom perioda krize u svojim bilateralnim odnosima, SAD i Kina su i dalje pokušavale da održavaju redovnu razmenu o klimatskim promenama zahvaljujući jakim ličnim vezama između njihovih klimatskih izaslanika.
Pošto Izrael-Gaza i dugotrajni rat Ukrajine i Rusije stvaraju probleme spoljnoj politici SAD, Bajden želi da obnovi odnose sa Kinom. Istovremeno, Kina žarko želi da smanji tenzije kako bi uklonila trgovinska i investiciona ograničenja koja su nametnule SAD. Klimatske promene su način da dve zemlje ponovo izgrade poverenje.
U saopštenju Sunnilandsa se navodi da će biti uspostavljena radna grupa za ubrzanje klimatskih akcija. Ova grupa je prvobitno bila planirana 2021. godine, ali je zastala nakon što je visoka demokrata Nensi Pelosi posetila Tajvan u leto 2022. Njeno osnivanje će pružiti dodatne garancije za nastavak saradnje na klimatskim promenama usred mogućih političkih turbulencija u obe zemlje, posebno oko predsedničkih izbora sledeće godine u SAD .
Izjava takođe podržava saradnju između gradova, provincija i država u Kini i SAD. Nekoliko kineskih provincija je već naučilo iz iskustva Kalifornije kako bi uspostavilo sopstvene programe za trgovinu emisijama, dok je Kalifornija potpisala sporazume sa različitim gradovima i provincijama—uključujući provinciju Guangdong o industrijskoj dekarbonizaciji i provinciju Đangsu o vetroelektranama na moru. Ovakvi sporazumi mogu osigurati nastavak klimatskih akcija kada je saradnja na nacionalnom nivou prekinuta, možda zbog budućih političkih promjena.
Planovi za smanjenje emisije gasova staklene bašte bez CO₂ takođe predstavljaju važan napredak. Najvažniji od njih je metan, koji ima jak efekat staklene bašte.
SAD guraju Kinu da se pozabavi metanom od 2021. godine — a samo nedelju dana pre sastanka Bajdena-Sija, Kina je objavila svoj prvi akcioni plan za metan. Saopštenje Sanilendsa poslalo je signal ostatku sveta da dva najveća emitera planete nameravaju da ulože više napora da smanje ove emisije.
U saopštenju se takođe potvrđuje podrška dve supersile zvaničnim klimatskim procesima UN-a, uključujući Pariski sporazum—čiji uspeh zavisi od ambicije svake zemlje da smanji emisiju štetnih gasova. Najvažnije je da su dva najveća emitera ponovo potvrdila svoju odlučnost da budu ambiciozniji kada obećanja budu sledeće ažurirana 2025.
Trenutna konferencija UN o klimi, COP28 u Dubaiju, takođe će zaključiti prvu globalnu „pregled“, koja će verovatno otkriti da nije bilo dovoljno napretka ka cilju ograničavanja zagrevanja na 1,5°C. Zbog toga su mnoge zemlje i druge zainteresovane strane — čak uključujući i velike kompanije — pozvale na globalni sporazum o postepenom ukidanju fosilnih goriva koji će biti postignut na konferenciji.
Uspeh ove inicijative će verovatno zavisiti od političke volje Kine, koja je – uprkos tome što već sagoreva najviše uglja na svetu – kontinuirano širila svoje termoelektrane na ugalj.
Iako se u saopštenju Sanilendsa ne pominje izričito ukidanje fosilnih goriva, kaže se da obe zemlje nameravaju da „dovoljno ubrzaju primenu obnovljive energije u svojim ekonomijama […] kako bi ubrzale zamenu za proizvodnju uglja, nafte i gasa“. Kako je Kina takođe globalni lider u čistim tehnologijama sa najvećim solarnim i vetrogeneratorskim kapacitetom na svetu, dalja saradnja dve zemlje na obnovljivim izvorima energije je dobra vest.
Dve zemlje se takođe slažu da bi globalni pregled trebalo da „pošalje signale u pogledu energetske tranzicije“. Ovo implicira da su možda voljni da razgovaraju o postepenom ukidanju fosilnih goriva na COP28 i potencijalno podrže sporazum.
Konačno, kao najveće zemlje u razvoju i razvijene zemlje na svetu, Kina i SAD su takođe pokazale posvećenost izgradnji konsenzusa u spornim pregovorima o finansiranju klime — novca koji se plaća siromašnijim zemljama kako bi im se pomoglo da se prilagode klimatskim promenama ili da smanje sopstvene emisije.
Prvog dana konferencije najavljeno je osnivanje takozvanog fonda za gubitke i štete, kako bi se pomoglo ugroženijim zemljama da se izbore sa posledicama klimatskih promena. Ovo je dobar početak. Ovo je dobar početak. Međutim, postojeća obećanja su i dalje nedovoljna, a sredstva će i dalje morati biti pravedno raspoređena na zemlje u razvoju koje su pogođene klimatskim promjenama. Saradnja između dve supersile biće od ključnog značaja za izgradnju efikasnih i pravednih institucija za isporuku tog novca.
Kako su Kina i SAD ponovo započele svoju klimatsku saradnju uz snažne obaveze, svet može povećati svoja očekivanja od COP28. Kreatori globalne politike moraju da iskoriste svoje poslednje preostale prilike — a ovo je početak koji obećava.
