Naučnici bi trebalo da traže odgovore skrivene u prljavštini koristeći dokazane i najsavremenije arheološke naučne tehnike kako bi podržali nova otkrića o ljudskoj evoluciji nakon nedavnih kontroverzi u jednoj pećini u Africi, kaže grupa međunarodnih stručnjaka.
Njihove preporuke prate tvrdnje objavljene u junu ove godine da je Homo naledi – ljudska vrsta malog mozga – sahranila svoje mrtve u pećini Rising Star, u Južnoj Africi, pre između 335.000 i 241.000 godina i da je takođe mogla da je ukrasila zidove pećine gravurama. Ove tvrdnje je pratio Netfliks dokumentarac, „Nepoznato: pećina kostiju“.
U naučnom komentaru objavljenom danas u časopisu Prirodna ekologija i evolucija, koji vodi vanredni profesor Mike Morlei sa Univerziteta Flinders (Australija), grupa arheoloških naučnika snažno se zalaže za upotrebu savremenih naučnih tehnika da podrže tvrdnje poput onih o Homou. naledi.
„Mnogi naučnici — uključujući i autore našeg današnjeg komentara — ostaju neuvereni u dokaze date u tri rada objavljena na mreži pre recenzije“, kaže vanredni profesor. Majk Morli, direktor mikroarheološke laboratorije Flinders.
„Na sreću, postoji niz najsavremenijih tehnika koje naučnici mogu koristiti za proučavanje mnogih oblika dokaza o ljudskoj evoluciji — fosila, artefakata, pa čak i sedimenata (ili prljavštine) iz kojih su izvučeni. Ove tehnike su ključne kada pokušavamo da identifikujemo karakteristike kao što su sahrane za koje tvrde da su pronađene u pećini Rising Star.“
Dr Ania Kotarba, koautor sa Univerziteta u Adelaidi, kaže da će rutinska upotreba ovih tehnika za generisanje pratećih podataka pomoći da se izbegnu buduće kontroverze i poveća poverenje javnosti u takve tvrdnje.
„Kada uzmete u obzir da su značajna otkrića obično mala i oskudna, u rasponu od zuba do niti DNK pronađenih u pećinama, onda pravilna naučna analiza ima ogroman potencijal da prepiše ono što znamo o evoluciji naših najbližih predaka“, kaže dr. Kotarba.
Stručnjaci tvrde da je jedna ključna naučna tehnika koja postaje sve popularnija u ovoj oblasti poznata kao mikromorfologija.
Ova tehnika uključuje mikroskopsku analizu sedimenta koji okružuje fosile ili arheologiju. Proučavanjem netaknutih blokova sedimenta uklonjenih iz arheoloških rovova, mikroskopski tragovi se mogu sastaviti kako bi se rekonstruisala prošla okruženja prisutna na lokalitetu i u lokalnom okruženju.
„Mikromorfologija se pokazala kao moćno sredstvo za analizu drevnih ljudskih ostataka i prakse sahranjivanja. Naučnici koji su proučavali najstariji poznati ljudski sahranu (pre 78.000 godina) objavljen u časopisu Nature koristili su mikromorfologiju da identifikuju sahranu 2021. godine“, kaže Vito Hernandez , a Ph.D. kandidat koji koristi ovu tehniku u svom istraživanju na Univerzitetu Flinders.
„Razvoj u analitičkim tehnikama znači da arheološka nauka može pružiti informacije o prošlosti na molekularnoj, pa čak i elementarnoj skali. Kroz ovaj razvoj, sada bolje razumemo procese koji formiraju lokacije i čuvaju fosile i artefakte na neverovatno detaljne načine.“
U svom komentaru, istraživači se slažu da bi želeli da vide budućnost u kojoj sva arheološka istraživanja koriste naučne tehnike poput ovih od samog početka kao standard kako bi se izbegle buduće kontroverze.
„Na taj način bismo mogli da izbegnemo buduće kontroverze i pronađemo tragove koji snažno podržavaju hipoteze i omogućavaju veće poverenje u nalaze koji se prezentuju naučnoj zajednici i javnosti“, kaže vanredni profesor. Mike Morlei.
„Ovo je posebno važno u svetu ‘post-istine’ u kojem sada živimo, gde je javnosti neverovatno teško da razdvoji činjenice od fikcije. Naučnici treba da budu mnogo pažljiviji o tome kako saopštavaju svoja otkrića kako bi izbegli sve veći skepticizam prema naučnicima, to može imati veliki uticaj na sve aspekte savremenog života.“