Nemačka vlada je u četvrtak izgubila ključni slučaj klimatskih promena koje su pokrenule ekološke grupe, u sramotnom udaru dan pre nego što je kancelar Olaf Šolc trebalo da otputuje na samit o klimi COP28.
Berlinski sud naložio je vladi da usvoji „program hitne akcije“ nakon što nije ispunila sopstvene klimatske ciljeve u sektoru transporta i građevinarstva.
Slučaj koji su pokrenule grupe za zaštitu životne sredine Deutsche Umvelthilfe i BUND optužio je vladu da nije učinila dovoljno da se vrati na pravi put nakon što je propustila ciljeve emisije za transport i izgradnju 2021. i 2022. godine.
Prema BUND-u, 2021. je sektor transporta premašio svoj cilj emisije CO 2 za 3,1 milion tona. U građevinskom sektoru, ekvivalentna cifra je bila 2,5 miliona tona.
Zvaničnici su predstavili mapu puta za smanjenje emisija u ova dva sektora u julu 2022. godine, ali vlada „nije uspela da donese odluku o ovim programima“, navodi se u saopštenju suda.
Vlada je potom usvojila Klimatski akcioni program u oktobru 2023. godine, ali ovaj paket mera „ne ispunjava uslove za hitni akcioni program“, navodi se u saopštenju.
Portparolka ministarstva ekonomije i klime, na čelu sa zamenikom kancelara Zelenih Robertom Habekom, rekla je da je „primila na znanje“ presudu.
„Vlada će detaljno analizirati presude i njihova opravdanja čim budu dostupne u pisanoj formi i ispitati naredne korake“, rekla je ona.
Vladajuća vlast vrši dodatni pritisak na Šolcovu koalicionu vladu koja se već bori sa pitanjem kako da ispoštuje svoja klimatska obećanja nakon što je ranije ovog meseca upala u budžetsku krizu.
Ustavni sud Nemačke je 15. novembra presudio da je vlada postupila nezakonito kada je prenela 60 milijardi evra (65 milijardi dolara) neiskorišćenog kapaciteta za zaduživanje iz lonca namenjenog borbi protiv pandemije COVID-19 u „fond za klimu i transformaciju“.
Neposredan uticaj presude bio je brisanje 60 milijardi evra iz fonda za klimu, koji je vredeo 212 milijardi evra.
Stefani Langkamp, portparolka nemačke mreže Climate Alliance, rekla je da je presuda od četvrtka „teška opomena“ za vladu.
„Međunarodno je sramotno i štetno što je potrebna sudska presuda jer se nemačka vlada ne pridržava“ sopstvenih zakona o klimi, rekla je ona.
Antje von Broock, generalni direktor za politiku i komunikaciju u grupi BUND, rekla je da joj je „laknulo“ zbog ove presude.
„Sud je jasno stavio do znanja da savezna vlada mora ispuniti svoje klimatske ciljeve“, rekla je ona.
„Vlada sada mora da izradi, predstavi i usvoji hitne programe koji su obavezujući, posebno u oblastima saobraćaja i građevinarstva.
Deutsche Umvelthilfe je presudu nazvao „prelomnom“.
„Ova presuda je… snažan šamar za nemačku vladu zbog njene katastrofalne klimatske politike“, rekao je generalni direktor Jirgen Reš, pozivajući na hitna nova ograničenja brzine na putevima.
Grupe za zaštitu životne sredine podnele su nekoliko slučajeva pred sudovima u Nemačkoj kako bi primorale vladu da preduzme više akcija u borbi protiv klimatskih promena.
U najrevolucionarnijem slučaju, nemački ustavni sud je 2021. presudio da su vladini klimatski planovi nedovoljni i da su nepravedno opteretili buduće generacije.
Kao odgovor, vlada koju je predvodila tadašnja kancelarka Angela Merkel pooštrila je vremenski okvir planova za smanjenje emisija i iznela svoj cilj da postane ugljenično neutralna za pet godina do 2045. godine.
Nemačka je propustila svoj ukupni cilj smanjenja CO 2 u 2022. za oko pet miliona tona, prema energetskom think tanku Agora Energievende.
