Dosledno nedovoljno lečenje žena sa kardiovaskularnim oboljenjima može dovesti do srčanih udara, moždanog udara, pa čak i smrti, koje se mogu sprečiti, prema novom istraživanju Univerziteta u Aberdinu.
U prvoj studiji te vrste koja je proučavala kardiovaskularne bolesti tokom dužeg vremenskog perioda, analizirani su podaci od više od 25.000 učesnika koji obuhvataju više od 25 godina kako bi se identifikovali obrasci u dugoročnim zdravstvenim ishodima i kako se oni razlikuju među polovima.
Tim koji je predvodio dr Tiberiu Pana, počasni naučni saradnik na Univerzitetu i doktor interne medicine u NHS Grampian, objavio je svoje nalaze u Evropskom časopisu za preventivnu kardiologiju.
Njihova početna analiza pokazala je da muškarci imaju 49% veći rizik od razvoja srčanih bolesti nego žene i 43% veći rizik od umiranja od srčanih oboljenja u poređenju sa ženama. Starost u kojoj se javlja srčana bolest takođe se razlikovala među polovima.
Muškarci sa kardiovaskularnim oboljenjima obično bi imali srčani udar u 50-im godinama, dok bi se žene obično pojavile u 60-im godinama, a to bi najverovatnije bilo u obliku poremećaja ritma ili moždanog udara.
Međutim, ključni nalaz je otkrio da je, nakon dijagnoze srčanih bolesti tokom studije, stopa smrtnosti od kardiovaskularnih uzroka kod žena porasla na stopu smrtnosti njihovih muških kolega. Stoga je očigledna prednost mlađih žena nekako izgubljena.
Ovaj porast stope mortaliteta kod žena, dr Pana sugeriše, može se objasniti različitim tretmanom sa lekovima za prevenciju između muškaraca i žena. Dr Pana je rekla: „Dosledno nedovoljno lečenje žena sa srčanim ili cirkulatornim poremećajima iz naših analiza je zabrinjavajuće,” dodajući da: „Naša analiza je pokazala da je 30 do 50% manja verovatnoća da će žene biti lečene preventivnim lekovima u poređenju sa muškarcima.
Drugo potencijalno objašnjenje prema dr Pani implicira uticaj menopauze kod žena, sugerišući da hormonalne promene mogu narušiti ranu prednost. Autori sugerišu da ciljane preventivne mere u vreme menopauze kod žena mogu sprečiti bolesti srca i poboljšati zdravstvene ishode kasnije u životu.
Dr Pana dodaje: „Ovo je prva studija koja ocrtava polne razlike kod iste populacije, tokom veoma dugog praćenja, uz kontrolu faktora kao što su način života, socio-ekonomski status i istorija kardiovaskularnih bolesti.“
„Ovo nam je omogućilo da utvrdimo da sistematsko nedovoljno lečenje žena preventivnim lekovima može igrati ulogu u smanjenju prednosti ženskog pola u preživljavanju nakon što razviju srčanu bolest.“
„Naši nalazi naglašavaju kako je važno razmotriti kako bi se buduće preventivne kampanje drugačije fokusirale na muškarce i žene.“
„Iako način života nesumnjivo utiče na vrstu i početak srčanih bolesti, preventivna medicina kao što su agensi za krvni pritisak i sredstva za snižavanje lipida mogu imati značajan uticaj na smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara, od vitalnog je značaja da svi budu aktivno uključeni u donošenje odluka. o njihovoj brizi nakon dijagnoze kardiovaskularnih bolesti i proaktivno razgovaraju o ovim tretmanima sa svojim lekarima kako bi osigurali da rizike svedu na najmanju moguću meru.“
„Svako treba da razmisli o minimiziranju faktora rizika za srčana oboljenja što je ranije moguće u životu, kao što je redovno praćenje krvnog pritiska, održavanje zdrave težine i fizički aktivan.“
„Međutim, još je važnije da ljudi budu svesni potrebe da uzimaju preventivne lekove nakon što su pretrpeli poremećaj srca ili cirkulacije kako bi minimizirali rizik od ponovnog pojavljivanja ili smrti.“
