Istraživačka studija je pokazala da lagana, redovna vežba može poboljšati kognitivno, kao i fizičko zdravlje odraslih sa Daunovim sindromom.
Studija Mindsets, objavljena danas u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje, prva je koja istražuje efekte fizičkih i kognitivnih vežbi na ljude sa Daunovim sindromom, i otkrila je da kratke navale hodanja mogu dovesti do poboljšane obrade informacija i pažnju nakon samo osam nedelja.
Uloga koju vežbanje može da igra u kognitivnom razvoju predstavlja napredak u razmišljanju o tome šta je najbolje za odrasle sa Daunovim sindromom, a postoje dokazi da ljudi sa Daunovim sindromom obično ne ispunjavaju preporučene nivoe dnevne fizičke aktivnosti.
Novo istraživanje je uključivalo 83 odrasla učesnika regrutovana nakon međunarodne kampanje Kanadskog društva za Daun sindrom, a vodili su ga dr Dan Gordon i Vivijan Merzbah sa Univerziteta Anglija Raskin (ARU) u Kembridžu, Ujedinjeno Kraljevstvo.
Otprilike jedno od hiljadu dece se rađa sa Daunovim sindromom. Povezan je sa atipičnim rasporedom hromozoma, što dovodi do određenog stepena intelektualne nesposobnosti i kašnjenja u motoričkim veštinama i razvoju govora.
Učesnici studije Mindsets — 40 žena i 43 muškarca, starosti između 18 i 48 godina, iz 10 zemalja — raspoređeni su u jednu od četiri grupe na period od osam nedelja.
Učesnici u grupi samo za vežbu završili su kardiorespiratornu vežbu, koja je uključivala hodanje tri puta nedeljno po 30 minuta po sesiji, dok je druga grupa učestvovala u nizu vežbi kognitivnih i izvršnih funkcija, koje je obezbedio BrainHK. Kombinovana grupa je radila fizičke i kognitivne vežbe, dok četvrta grupa nije radila nijedno.
Učesnicima je obezbeđen Fitbit za beleženje obavljenih koraka, pređenih udaljenosti, brzina i otkucaja srca, a oni su beležili svoju aktivnost i komunicirali sa istraživačkim timom preko aplikacije Mindsets po meri.
Na početku i na kraju osmonedeljnog perioda, svi učesnici su vršili fizičke i kognitivne procene. Pozitivan efekat osmonedeljnog vežbanja na fizičku spremnost pokazao se značajnim povećanjem ukupne pređene udaljenosti u šestominutnom testu hodanja, pri čemu su grupe samo za vežbanje i kombinovane grupe poboljšale za 11,4%, odnosno 9,9%.
Test održive pažnje na odgovor (SART) meri stope greške tokom kognitivne aktivnosti. Istraživači su otkrili značajno smanjenje grešaka i povećanje tačnih odgovora u grupama koje su samo vežbale iu kombinovanim grupama.
Tokom STROOP testa, koji meri brzinu i tačnost donošenja odluka, istraživači su primetili značajno poboljšanje u grupi koja je samo vežbala, grupi za kognitivni trening i kombinovanoj grupi.
Iako je hodanje često podsvesna aktivnost, istraživači su primetili da aktivacija lokomotivnih neuronskih puteva kroz proces hodanja pokreće kognitivni razvoj, jer zahteva od ljudi sa Daunovim sindromom da postanu budniji i obraćaju pažnju na zadatak koji im je pri ruci.
Dr Dan Gordon, vanredni profesor fiziologije kardiorespiratornih vežbi na Univerzitetu Anglia Ruskin i stariji autor studije, rekao je: „Hodanje i vežbanje uopšte nisu prirodna aktivnost za mnoge ljude u zajednici sa Daunovim sindromom, ali ova studija pokazuje hodanje je moćno sredstvo za razvoj kognitivne i izvršne funkcije.
„Za većinu ljudi, hodanje je podsvesna aktivnost, ali i dalje uključuje mnogo obrade informacija i donošenja odluka. Kod naših učesnika sa Daunovim sindromom, mislimo da hodanje ima efekat aktiviranja lokomotivnih puteva, pokretanja kognitivnog razvoja i poboljšanja obrade informacija , budnost i pažnja.
„Ovi nalazi su potencijalno ogromni za zajednicu sa Daunovim sindromom, posebno zato što je hodanje slobodna aktivnost u koju se većina ljudi može uključiti. Poboljšana kognitivna funkcija može dovesti do povećane društvene integracije i kvaliteta života, što je važno, s obzirom da je ovo prva generacija onih sa Daunovim sindromom koji će generalno nadživeti svoje roditelje.“
Dr Henri Mahnke iz Posit Science, kreator BrainHK-a, rekao je: „Ovi rezultati nas podsećaju da je svaki mozak plastičan i sposoban da se promeni. Čak i tamo gde postoje razlike genetskog porekla, to ne znači da mozak može Ne menjaju se vežbanjem, bilo fizičkim ili kognitivnim. Uzbuđeni smo što vidimo ove rezultate i radujemo se daljem istraživanju.“
Laura LaChance, izvršna direktorka Kanadskog društva za Daunov sindrom (CDSS), rekla je: „Studija Mindsets donosi statističke dokaze da vežbanje može pružiti višestruke koristi ljudima sa Daunovim sindromom. Prikupljeni podaci će igrati vitalnu ulogu u vođenju CDSS-ovog novog mentalnog zdravlja program i poboljšanje kvaliteta života za osobe sa Daunovim sindromom tokom odraslog doba i starenja.“