Streptococcus agalactiae (poznat kao Streptococcus grupe B ili GBS) prisutan je u genitalnom traktu kod otprilike jedne od pet žena. Prethodno istraživanje tima sa Univerziteta u Kembridžu i bolnice Rosie, Fondacije NHS fondacije Cambridge Universiti Hospitals, identifikovalo je GBS u placenti oko 5% žena pre početka porođaja. Iako se može lečiti antibioticima, osim ako se ne pregleda, žene neće znati da su nosioci.
GBS može izazvati sepsu, reakciju opasnu po život na infekciju, kod novorođenčeta. Širom sveta, GBS predstavlja oko 50.000 mrtvorođenih i čak 100.000 smrti novorođenčadi godišnje.
U studiji objavljenoj u Nature Microbiologi, tim je posmatrao vezu između prisustva GBS-a u placenti i rizika od prijema bebe u neonatalnu jedinicu. Istraživači su ponovo analizirali podatke dostupne iz njihove prethodne studije o 436 novorođenčadi rođenih u terminu, potvrđujući svoje nalaze u drugoj kohorti od 925 trudnoća.
Iz njihove analize, istraživači procenjuju da je GBS placente povezan sa dva do tri puta povećanim rizikom od prijema u neonatalnu jedinicu, pri čemu je jedna od 200 beba primljena sa sepsom povezanom sa GBS – skoro 10 puta više od prethodne procene. Klinička procena ovih beba korišćenjem trenutnog dijagnostičkog testiranja identifikovala je GBS u manje od jednog od pet ovih slučajeva.
U SAD, sve trudnice se rutinski pregledaju na GBS i leče se antibioticima ako se utvrdi da su pozitivne. U Velikoj Britaniji, žene koje su pozitivne na GBS se takođe leče antibioticima – međutim, samo manjina trudnica se testira na GBS, pošto je pristup u Velikoj Britaniji da se uzorci dobiju samo od žena koje imaju komplikacije ili sa drugim faktorima rizika .
Postoji niz razloga zašto se žene u Velikoj Britaniji ne pregledaju, uključujući činjenicu da otkrivanje GBS kod majke nije uvek jednostavno i da se smatralo da je samo mali broj beba izloženih bakterijama oboleo. U Velikoj Britaniji je trenutno u toku randomizovano kontrolisano ispitivanje skrininga na GBS za lečenje antibioticima.
Dr Frančeska Gačioli sa Odeljenja za akušerstvo i ginekologiju Univerziteta u Kembridžu rekla je: „U Velikoj Britaniji tradicionalno nismo testirali majke na GBS, ali naši nalazi – da je značajno više novorođenčadi primljeno u neonatalnu jedinicu kao rezultat sepse povezane sa GBS nego što se ranije mislilo – duboko menja odnos rizika i koristi od univerzalnog skrininga.“
Da bi poboljšali detekciju, istraživači su razvili ultraosetljivi PCR test, koji pojačava male količine DNK ili RNK iz sumnjivog uzorka kako bi se proverilo prisustvo GBS. Oni su prijavili patent Kembridž Enterpriseu, ogranku za transfer tehnologije Univerziteta u Kembridžu, za ovaj test.
Profesor Gordon Smit, šef odeljenja za akušerstvo i ginekologiju na Univerzitetu u Kembridžu, rekao je: „Koristeći ovaj novi test, sada shvatamo da klinički otkriveni slučajevi GBS-a mogu predstavljati vrh ledenog brega komplikacija koje proističu iz ove infekcije. Nadamo se da će ultra-osetljivi test koji je razvio naš tim mogao bi dovesti do održivog testiranja na mestu nege kako bi se informisala neposredna neonatalna nega.“
Kada su istraživači analizirali serum iz pupčane vrpce beba, otkrili su da je više od jedne trećine pokazalo značajno povećan nivo nekoliko citokina – proteinskih glasnika koje oslobađa imuni sistem. Ovo sugeriše da je iza povećanog rizika od bolesti bila takozvana „oluja citokina“ – ekstremni imuni odgovor koji izaziva kolateralno oštećenje domaćina.
