Ljudi sa osobinama ličnosti kao što su savesnost, ekstraverzija i pozitivni afekti imaju manje šanse da dobiju dijagnozu demencije od onih sa neuroticizmom i negativnim afektom, prema novoj analizi istraživača sa Univerziteta Kalifornije, Dejvisa i Univerziteta Nortvestern. Razlika nije bila povezana sa fizičkim oštećenjem moždanog tkiva koje se nalazi kod pacijenata sa demencijom, već verovatnije sa načinom na koji određene osobine ličnosti pomažu ljudima da se snađu u oštećenjima povezanim sa demencijom.
Prethodne studije su pokušavale da uspostave veze između osobina ličnosti i demencije, ali one su uglavnom bile male i predstavljale su samo određene populacije, rekla je Emori Bek, docent psihologije na UC Davisu i prvi autor rada.
„Želeli smo da iskoristimo novu tehnologiju da bismo sintetizovali ove studije i testirali snagu i doslednost ovih asocijacija“, rekao je Bek. Ako se te veze izdrže, onda bi ciljanje osobina ličnosti radi promene intervencija ranije u životu moglo biti način da se dugoročno smanji rizik od demencije, rekla je ona.
Bek i njegove kolege analizirali su podatke iz osam objavljenih studija uključujući preko 44.000 ljudi, od kojih je 1.703 razvilo demenciju. Oni su posmatrali mere osobina ličnosti „velikih pet“ (savesnost, ekstraverzija, otvorenost prema iskustvu, neuroticizam i prijatnost) i subjektivno blagostanje (pozitivan i negativan uticaj, i zadovoljstvo životom) u poređenju sa kliničkim simptomima demencije (performanse na kognitivni testovi) i patologija mozga na obdukciji.
Obično se smatra da je ličnost povezana sa rizikom od demencije kroz ponašanje, rekao je Bek. Na primer, ljudi koji imaju visoke ocene na savesnosti mogu verovatnije da jedu dobro i brinu o svom zdravlju, što dugoročno rezultira boljim zdravljem.
Istraživači su otkrili da su visoki rezultati negativnih osobina (neuroticizam, negativni afekti) i niski rezultati pozitivnih osobina (savesnost, ekstraverzija, pozitivan uticaj) povezani sa većim rizikom od dijagnoze demencije. Visoki rezultati otvorenosti prema iskustvu, prijatnosti i zadovoljstva životom imali su zaštitni efekat u manjem podskupu studija.
Na njihovo iznenađenje, međutim, nije pronađena nikakva veza između ovih osobina ličnosti i stvarne neuropatologije u mozgu ljudi nakon smrti.
„Ovo je bilo najiznenađujući nalaz za nas“, rekao je Bek. „Ako ličnost predviđa učinak na kognitivnim testovima, ali ne i patologiju, šta bi se moglo dogoditi?“
Jedno od objašnjenja je da bi neke osobine ličnosti mogle učiniti ljude otpornijim na štetu uzrokovanu bolestima kao što je Alchajmerova bolest. Ljudi sa višim nivoima nekih osobina mogu pronaći načine, da li su toga svesni ili ne, da se nose sa oštećenjima i zaobiđu. Drugi rad članova studijskog tima pokazao je da neki ljudi sa prilično opsežnom patologijom mogu pokazati malo oštećenja na kognitivnim testovima.
Istraživači su takođe posmatrali druge faktore koji bi mogli da ublaže odnos između rizika od ličnosti i demencije i neuropatologije, uključujući starost, pol i obrazovno dostignuće.
„Nismo našli skoro nikakve dokaze za efekte, osim što se zaštitni efekat savesnosti povećava sa godinama“, rekao je Bek.
Mnogi faktori doprinose razvoju demencije. Među onima koji nisu direktno povezani sa genetikom, ova studija je prvi korak u otkrivanju povezanosti između ličnosti i demencije, rekao je Bek.
Istraživači planiraju da nastave i prošire rad, uključujući i posmatranje ljudi koji pokazuju malo oštećenja suočenih sa mnogo patologije. Takođe se nadaju da će razmotriti druge svakodnevne faktore koji mogu igrati ulogu u razvoju demencije.
