Prema analizi dve male, ali intrigantne studije, svakodnevno unošenje ozbiljne količine kofeina moglo bi da zakoči sposobnost mozga da se ponovo ožiči.
Istraživači iz ustanove za istraživanje neuromodulacije u bolnici Batler u Providensu, Roud Ajlend, analizirali su moždane signale povezane sa učenjem i zadržavanjem sećanja kod 20 osoba, otkrivajući iznenađujuće detalje koji osporavaju pretpostavke da kofein podstiče plastičnost.
„Ovi preliminarni podaci naglašavaju potrebu da se direktno testiraju efekti kofeina u prospektivnim studijama, jer u teoriji sugerišu da hronična upotreba kofeina može ograničiti učenje ili plastičnost“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Zahvaljujući svojoj sposobnosti da blokira adenozin, signalnu hemikaliju u mozgu koja nam pomaže da se osećamo pospano u pravo vreme, kofein ima reputaciju da nam daje podsticaj za budnost.
Adenozin takođe utiče na proces koji se naziva dugotrajno potenciranje (LTP), što jednostavnim rečima znači kako neuronske ćelije u mozgu jačaju međusobne veze – za koje se smatra da je presudno u mozgu koji preuzima nove informacije i prilagođava se tokom vremena.
Ukupno 16 ljudi koji su pili između jednog i pet pića sa kofeinom dnevno i četiri osobe koje su jedva dodirnule kofein bile su podvrgnute procesu stimulacije mozga dizajniranom da oponaša spremnost za učenje u mozgu, nazvanom repetitivna transkranijalna magnetna stimulacija ili rTMS.
Tim je zatim tražio znake električnih impulsa u nervnom sistemu kao način merenja LTP. Kod onih koji nisu pili pića sa kofeinom, činilo se da su ovi LTP efekti znatno jači.
Prema istraživačima, redovna stimulacija kofeinom može izazvati suprotan efekat u mozgu, što bi moglo objasniti niže nivoe plastičnosti – ali ovo je za sada samo hipoteza.
Ovde postoje upozorenja: samo 20 ljudi je učestvovalo u ovom istraživanju, a podela kofein/ne-kofein bila je jako ponderisana. Pregled se takođe oslanjao na doze kofeina koje su sami prijavili, što znači da istraživači ne mogu znati kako različite doze kofeinskih pića zapravo utiču na dugoročnu potenciranje.
Uz to, pregled je bio pilot istraga sa ciljem da se informišu o budućim hipotezama. Istraživači nameravaju da dalje istražuju preciznim i dobro kontrolisanim budućim studijama u kojima je vreme uzimanja kofeina i njegova doza striktno regulisani pre testiranja. Ovo bi, kažu autori, omogućilo „bolju procenu bioraspoloživosti centralnog nervnog sistema i korelaciju sa odgovorima na plastičnost“.
Odnos između kofeina i zdravlja je već prilično komplikovan: pokazalo se da ima i pozitivne i negativne efekte u prethodnim istraživanjima, od potencijalne zaštite od demencije do možda povećanja rizika od dijabetesa.
„Bolje razumevanje kako kofein menja osnovni mehanizam učenja i pamćenja, kao i potencijalnog uticaja kofeina na kliničke efekte rTMS-a, zaslužuje dalju pažnju“, pišu istraživači.
