Sejšeli su posebno mesto za kitove i delfine. Pa ipak, dok su njeni korali, kornjače i ajkule relativno dobro proučeni, malo se zna o njenim kitovima. Sada naučnici sa Univerziteta Sejšela, Međunarodnog univerziteta Floride i Državnog univerziteta Oregon otkrivaju koliko su Sejšeli izuzetni za ove sisare.
U dve poljske sezone zabeležili su 23 vrste. Ali jedno otkriće je veliko: potvrda da plavi kitovi posećuju isti okean gde su ih istorijski lovili.
„Izuzetno je znati da najveća životinja na zemlji pliva ovde“, kaže dr Džeremi Kiska, profesor biologije na Međunarodnom univerzitetu Floride i naučni saradnik u Centru za biodiverzitet i očuvanje ostrva na Univerzitetu Sejšela. Dr Kiska je vođa projekta Fondacije Save Our Seas (SOSF) koji istražuje značaj Sejšela za kitove.
Kiska je koautor „Akustične detekcije i viđenja plavih kitova Balaenoptera musculus na Sejšelima, u zapadnom tropskom Indijskom okeanu (2020–2022)“, koja je objavljena u časopisu Istraživanje ugroženih vrsta.
Sejšeli su bili lovište sovjetskih kitolovaca u 20. veku. Kao novi član Međunarodne komisije za kitolov 1978. godine, Republika Sejšeli je uspešno lobirala da zaštiti Indijski okean od kitolovca. A danas je bilo pet potvrđenih viđenja tokom pet godina.
„Nikada u životu ne bih zamislio da najveća životinja na planeti zemlji krstari našim okeanima ovde na Sejšelima“, kaže Dilis Pupono, asistentkinja u istraživačkom centru SOSF D’Aros (SOSF-DRC). Pouponeau se pridružio ekspediciji kao tehničar za digitalno snimanje sa Oceanic Films-om koji je snimao film „Plavi kitovi—povratak divova“ (https://bluevhalesfilm.com/).
„Za mene je ovo bila velika vest jer odražava produktivnost naših okeana“, nastavlja ona. „To pokazuje kako su propisi pomogli u zaštiti ove vrste nakon lova na kitove.“
„Plavi kitovi su zaštićeni jer se više ne lovi legalno, ali se i dalje suočavaju sa nizom pretnji“, proširuje dr Kiska. „Pomorski saobraćaj izaziva zagađenje bukom i može dovesti do sudara. Klimatske promene menjaju distribuciju i obilje njihove ključne hrane, krila.“
Od četiri podvrste za koje znamo da postoje, to je mali plavi kit koji posećuje Sejšele. Naučnici su potvrdili da su pesme šrilankanske akustične grupe snimljene na njihove hidrofone.
„Sada moramo da povećamo naše istraživačke napore kako bismo procenili brojnost ovih plavih kitova i otkrili zašto koriste vode Sejšela. Takođe moramo da podignemo svest i pomognemo vladi da ih bolje zaštiti“, kaže dr Kiska. On i njegove kolege će postavljati neka kritična pitanja, na primer šta ovi kitovi rade na Sejšelima od decembra do aprila? Šta jedu i kako bi klimatske promene mogle uticati na njihovu istrajnost na Sejšelima?
Pouponeau je uzbuđen potencijalom. „Za ostrva Amirantes, čiji je deo ostrvo D’Aros, poznato je da su ugostili plave kitove—i pretrpeli užasne događaje lova na kitove. Jedva čekamo da razumemo status populacije kitova oko D’Arosa. Da li su se vratili? Koliko ih ima? Njihovo prisustvo će dodati vrednost našem zaštićenom morskom području.“
Za dr Kisku, okean Sejšela tek počinje da otkriva svoju magiju. „Naravno, snimanje plavih kitova je bio veliki trenutak“, kaže on. Za Pouponeaua, istraživanje je deo ličnog ispunjenja.
„Najbolja stvar je što naš rad ovde uključuje proučavanje ne samo najmanjih živih životinja, zooplanktona, već i najvećih, plavih kitova. Dr Kiska nastavlja: „Nadam se da ovo možemo podeliti sa više studenata sa Sejšela, ali i iz drugih krajeva.“
Pouponeau se slaže. „Pošto sam i ja naučnik, bio sam uključen u sve što se dešava na brodu. Ovde na D’Arrosu, istraživanje uključuje ispitivanje u čamcu i postavljanje hidrofona. To mi daje nadu kao naučniku u nastajanju. Takođe mi daje novu osećaj upravljanja“. A ta odgovornost se proteže preko okeana.
„Ovi plavi kitovi nemaju granice; potrebno je da sprovedemo istraživanja u odgovarajućem obimu. I moramo da sarađujemo na međunarodnom nivou. To je fenomenalna prilika da razumemo ove plave kitove“, zaključuje dr Kiska.
