Nedavna studija otkriva dubok uticaj zagađenja na ponašanje oblaka. Ovo novostečeno razumevanje osvetljava zamršene načine na koje zagađenje menja našu klimu. Ovakva istraživanja označavaju značajan napredak u razumevanju uticaja zagađenja na naše vremenske prilike i širu dinamiku klime. Naglašavajući potrebu da se u obzir uzmu i lokalizovane formacije oblaka i sveobuhvatni klimatski obrasci, naglašava kritičnost razmatranja svih razmera u proučavanju efekata zagađenja na našu klimu.
Interakcija između aerosola izazvanih ljudima i dinamike oblaka je ključni faktor u otkrivanju zamršenosti našeg klimatskog sistema. Uprkos svom značaju, pomirenje velikih razlika između formacija oblaka, koje se protežu od približno 1 do 10 kilometara, i šire atmosferske cirkulacije i klimatskih obrazaca koji se protežu na preko 1.000 kilometara, predstavljalo je značajan izazov.
Preuzevši ovaj zadatak, dr Gaj Dagan i njegov istraživački tim na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, zajedno sa istraživačima sa Univerziteta Prinston, krenuli su u novu studiju. Njihov fokus je bio na razumevanju kako sitne čestice zagađenja, poznate kao aerosoli, stupaju u interakciju sa oblacima na nebu – interakcija koja duboko oblikuje našu klimu. Međutim, osnovna prepreka je ležala u neusklađenim razmerama: oblaci, malih razmera, suprotstavljeni ekspanzivnim klimatskim obrascima, nalik na uklapanje delova slagalice iz različitih setova.
Istraživački rad pod naslovom „Radijativno forsiranje od interakcija aerosol-oblak poboljšano velikim prilagođavanjima cirkulacije“, objavljen je u Nature Geoscience.
Inovativni pristup koji je koristio tim dr Dagana uključivao je sofisticirane kompjuterske simulacije koje su bile sposobne da ispitaju najsitnije detalje neba, dok se hvata šira suština čitavog klimatskog sistema. Kroz pažljivo izrađenu seriju simulacija, tim je secirao mehanizme koji uključuju promene u cirkulaciji velikih razmera usled zagađenja vazduha. Njihova komparativna analiza otkrila je ubedljivo otkriće: prisustvo aerosola izaziva promene u cirkulaciji velikih razmera, što zauzvrat značajno povećava efektivno radijaciono dejstvo, odnosno efekat ljudske aktivnosti na klimatski sistem.
Jedan od ključnih nalaza bio je da više aerosola zaustavlja kišu u nekim oblastima. Zbog toga se vlaga pomera na mesta gde se formiraju veliki oblaci. Ovi veliki oblaci tada oslobađaju više toplote u vazduh i izazivaju jače vetrove.
Dr Dagan objašnjava: „Naša studija nam pomaže da bolje razumemo kako aerosoli i oblaci utiču na klimu. Promene izazvane aerosolima potiču od složenih promena velikih vremenskih obrazaca, pokazujući nam važan deo kako ove interakcije utiču na klimu.“